Dela apostolska 12

1. U ono pak vreme podiže Irod car ruke da muci neke od crkve.

2. I pogubi Jakova brata Jovanovog macem.

3. I videvši da je to po volji Jevrejima nastavi da uhvati i Petra (a behu dani presnih hlebova),

4. Kog i uhvati i baci u tamnicu i predade ga cetvorici cetvrtnika vojnickih da ga cuvaju, i mišljaše ga po pashi izvesti pred narod.

5. I tako Petra cuvahu u tamnici; a crkva moljaše se za njega Bogu bez prestanka.

6. A kad htede Irod da ga izvede, onu noc spavaše Petar medu dvojicom vojnika, okovan u dvoje verige, a stražari pred vratima cuvahu tamnicu.

7. I gle, andeo Gospodnji pristupi, i svetlost obasja po sobi, i kucnuvši Petra u rebra probudi ga govoreci: Ustani brže. I spadoše mu verige s ruku.

8. A andeo mu rece: Opaši se, i obuj opanke svoje. I ucini tako. I rece mu andeo: Obuci haljinu svoju, pa hajde za mnom.

9. I izišavši idaše za njim, i ne znaše da je to istina što andeo cinjaše, nego mišljaše da vidi utvaru.

10. A kad prodoše prvu stražu i drugu i dodoše k vratima gvozdenim koja vodahu u grad, ona im se sama otvoriše; i izišavši prodoše jednu ulicu, i andeo odmah odstupi od njega.

11. I kad dode Petar k sebi rece: Sad zaista vidim da Bog posla andela svog te me izbavi iz ruku Irodovih i od svega cekanja naroda jevrejskog.

12. I razmislivši dode kuci Marije matere Jovana koji se zvaše Marko, gde behu mnogi sabrani i moljahu se Bogu.

13. A kad kucnu Petar u vrata od dvora, pristupi devojka po imenu Roda, da cuje.

14. I poznavši glas Petrov od radosti ne otvori vrata, nego utrca i kaza da Petar stoji pred vratima.

15. A oni joj rekoše: Jesi li ti luda? A ona potvrdivaše da je tako. A oni govorahu: Andeo je njegov.

16. A Petar jednako kucaše. A kad otvoriše, videše ga, i udiviše se.

17. A on mahnuvši na njih rukom da cute, kaza im kako ga Gospod izvede iz tamnice; i rece javite ovo Jakovu i braci. I izišavši otide na drugo mesto.

18. A kad bi dan, beše ne mala buna medu vojnicima, šta to bi od Petra.

19. A kad ga Irod zaiska i ne nade, onda ispita stražare, i zapovedi da ih odvedu; i izišavši iz Judeje u Cesariju onamo življaše.

20. Jer se Irod srdaše na Tirce i Sidonce. Ali oni jednodušno dodoše k njemu, i uzevši na svoju ruku Vlasta, posteljnika carevog, iskahu mira, jer se njihove zemlje hranjahu od njegovog carstva.

21. A u odredeni dan obuce se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im;

22. A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne coveciji.

23. Ali ujedanput udari ga andeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu; i buduci izjeden od crvi izdahnu.

24. A rec Božija rastijaše i množaše se.

25. A Varnava i Savle predavši pomoc vratiše se iz Jerusalima u Antiohiju, uzevši sa sobom Jovana koji se zvaše Marko.