Dela apostolska 4
1. A kad oni govorahu narodu, naidoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;
2. I rasrdiše se, što oni uce ljude i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih.
3. I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer vec beše vece.
4. A od onih koji slušahu rec mnogi verovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.
5. A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim,
6. A Ana poglavar sveštenicki i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše od roda sveštenickog;
7. I metnuvši ih na sredinu pitahu: Kakvom silom ili u cije ime uciniste vi ovo?
8. Tada Petar napunivši se Duha Svetog rece im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve!
9. Ako nas danas pitate za dobro delo koje ucinismo bolesnom coveku te on ozdravi:
10. Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarecanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.
11. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;
12. Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti.
13. A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajuci da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, i znahu ih da behu s Isusom.
14. A videci isceljenog coveka gde s njima stoji ne mogahu ništa protivu reci.
15. Onda im zapovediše da izidu napolje iz saveta, pa pitahu jedan drugog
16. Govoreci: Šta cete ciniti ovim ljudima? Jer veliki znak što uciniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreci;
17. Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zapretimo da više ne govore za ime ovo nikome.
18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne spominju niti da uce u ime Isusovo.
19. Petar i Jovan odgovarajuci rekoše im: Sudite je li pravo pred Bogom da vas vecma slušamo negoli Boga?
20. Jer mi ne možemo ne govoriti šta videsmo i cusmo.
21. A oni zapretivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih mucili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se beše dogodilo.
22. Jer onom coveku beše više od cetrdeset godina na kome se dogodi ovo cudo zdravlja.
23. A kad ih otpustiše, dodoše k svojima, i javiše im šta rekoše glavari sveštenicki i starešine.
24. A oni kad cuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, Ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
25. Koji ustima Davida sluge svog rece: Zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljaju prazne reci?
26. Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista Njegovog.
27. Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog Sina Tvog Isusa, kog si pomazao, Irod i pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevim,
28. Da ucine šta ruka Tvoja i savet Tvoj napred odredi da bude.
29. I sad Gospode! Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama svojim da govore sa svakom slobodom rec Tvoju;
30. I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i cudesa budu imenom svetog Sina Tvog Isusa.
31. I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mesto gde behu sabrani, i napuniše se svi Duha Svetog, i govorahu rec Božju sa slobodom.
32. A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajednicko.
33. I apostoli s velikom silom svedocahu za vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika beše na svima njima:
34. Jer nijedan medu njima ne beše siromašan, jer koliko ih god beše koji imahu njive ili kuce, prodavahu i donošahu novce što uzimahu zato,
35. I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.
36. A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znaci Sin utehe, Levit rodom iz Kipra,
37. On imaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.