Dela apostolska 17

1. Prošavši pak Amfipolj i Apoloniju dodoše u Solun, gde beše zbornica jevrejska.

2. I Pavle po obicaju svom ude k njima, i tri subote razgovara se s njima iz pisma,

3. Pokazujuci i dokazujuci im da je trebalo Hristos da postrada i vaskrsne iz mrtvih, i da ovaj Isus kog ja, rece, propovedam vama, jeste Hristos.

4. I neki od njih verovaše, i pristaše s Pavlom i sa Silom, i od pobožnih Grka mnoštvo veliko, i od žena gospodskih ne malo.

5. Ali tvrdovrati Jevreji zavidahu, i uzevši neke zle ljude od prostog naroda, i sabravši cetu, uzbuniše po gradu, i napadoše na kucu Jasonovu, i tražahu da ih izvedu pred narod.

6. A kad njih ne nadoše, povukoše Jasona i neke od brace pred starešine gradske vicuci: Ovi što zamutiše vasioni svet dodoše i ovde,

7. Koje Jason primi; i ovi svi rade protiv cesarevih zapovesti, govoreci da ima drugi car, Isus.

8. I smutiše narod i starešine gradske koji ovo cuše.

9. Ali kad ih Jason i ostali zadovoljiše odgovorom, pustiše ih.

10. A braca odmah nocu opraviše Pavla i Silu u Veriju. Došavši onamo udoše u zbornicu jevrejsku.

11. Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše rec sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.

12. Tako verovaše mnogi od njih, i od poštenih grckih žena i od ljudi ne malo.

13. A kad razabraše Jevreji solunski da Pavle u Veriji propovedi rec Božju, dodoše i onamo te uzdigoše i pobuniše narod.

14. A braca onda odmah otpraviše Pavla da ide u primorje; a Sila i Timotije ostaše onde.

15. A pratioci dovedoše Pavla do Atine: i primivši zapovest na Silu i Timotija da dodu k njemu što brže, vratiše se.

16. A kad ih Pavle cekaše u Atini, razdraži se duh njegov u njemu gledajuci grad pun idola;

17. I prepiraše se s Jevrejima i bogobojaznima u zbornici, i na pazaru svaki dan s onima s kojima se udešavaše.

18. A neki od Epikurovaca i od stojickih mudraca prepirahu se s njim; i jedni govorahu: Šta hoce ovaj besposlica? A drugi: Vidi se kao da hoce nove bogove da propoveda. Jer im propovedaše jevandelje o Isusu i o vaskrsenju.

19. Pa ga uzeše i odvedoše na Areopag govoreci: Možemo li razumeti kakva je ta nova nauka što ti kazuješ?

20. Jer nešto novo meceš u naše uši; hocemo dakle da vidimo šta ce to biti.

21. A Atinjani svi i putnici iz drugih zemalja ne behu nizašta drugo nego da šta novo kazuju ili slušaju.

22. A Pavle stavši nasred Areopaga rece: Ljudi Atinjani! Po svemu vas vidim da ste vrlo pobožni;

23. Jer prolazeci i motreci vaše svetinje nadoh oltar na kome beše napisano: Bogu nepoznatom. Kog dakle ne znajuci poštujete Onog vam ja propovedam.

24. Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, On buduci Gospodar neba i zemlje, ne živi u rukotvorenim crkvama,

25. Niti prima ugadanja od ruku covecijih, kao da bi Onome trebalo šta koji sam daje svima život i dihanje i sve.

26. I ucinio je da od jedne krvi sav rod coveciji živi po svemu licu zemaljskom, i postavio je unapred odredena vremena i mede njihovog življenja:

27. Da traže Gospoda, ne bi li Ga barem opipali i našli, premda nije daleko ni od jednog nas;

28. Jer kroz Njega živimo, i micemo se, i jesmo; kao što i neki od vaših pevaca rekoše: Jer smo i rod Njegov.

29. Kad smo dakle rod Božji, ne treba da mislimo da je Božanstvo kao ikone zlatne ili srebrne ili kamene, koje su ljudi majstorski nacinili po smišljanju svom.

30. Ne gledajuci dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju;

31. Jer je postavio dan u koji ce suditi vasionom svetu po pravdi preko coveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih.

32. A kad cuše vaskrsenje iz mrtvih, onda se jedni rugahu; a jedni rekoše: Da te cujemo opet o tom.

33. Tako Pavle otide izmedu njih.

34. A neki ljudi pristaše uza nj i verovaše; medu kojima beše i Dionisije Areopagitski, i žena po imenu Damara, i drugi s njima.