Dela apostolska 14
1. U Ikoniji pak dogodi se da oni zajedno udoše o zbornicu jevrejsku, i govorahu tako da verova veliko mnoštvo Jevreja i Grka.
2. A Jevreji koji ne verovahu podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na bracu.
3. Ali oni ostaše dosta vremena govoreci slobodno u Gospodu koji svedocaše rec blagodati svoje i davaše te se tvorahu znaci i cudesa rukama njihovim.
4. A mnoštvo gradsko razdeli se, i jedni behu s Jevrejima, a jedni s apostolima.
5. A kad navališe i neznabošci i Jevreji sa svojim poglavarima da im dosade i kamenjem da ih pobiju,
6. Oni doznavši pobegoše u gradove likaonske, u Listru i u Dervu i u okolinu njihovu.
7. I onamo propovedahu jevandelje.
8. I jedan covek u Listri sedaše nemocan u nogama, i beše hrom od utrobe matare svoje, i ne beše nikad hodio.
9. Ovaj slušaše Pavla gde govori. Pavle pogledavši na nj i videvši da veruje da ce ozdraviti,
10. Rece velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoci, i hodaše.
11. A kad vide narod šta ucini Pavle, podigoše glas svoj govoreci likaonski: Bogovi naciniše se kao ljudi, i sidoše k nama.
12. I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše recju.
13. A sveštenik Jupitera koji beše pred gradom njihovim dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinosi žrtvu.
14. A kad cuše apostoli, Varnava i Pavle, razdreše haljine svoje, i skociše medu narod vicuci i govoreci:
15. Ljudi! Šta to cinite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevandelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
16. Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima:
17. I opet ne ostavi sebe neposvedocenog, cineci dobro, dajuci nam s neba dažd i godine rodne, puneci srca naša jelom i veseljem.
18. I ovo govoreci jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kuci. A dok oni življahu onde i ucahu,
19. Dodoše iz Antiohije i iz Ikonije nekakvi Jevreji, i kad se oni prepirahu slobodno, podgovoriše narod da ih odustanu, govoreci da ništa pravo ne govore, nego sve lažu. I podgovorivši narod zasuše Pavla kamenjem i izvukoše ga iz grada misleci da je mrtav.
20. A kad ga opkoliše ucenici njegovi, ustade i ude u grad, i sutradan izide s Varnavom u Dervu.
21. I propovedivši jevandelje gradu onom i naucivši mnoge vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju.
22. Utvrdujuci duše ucenika i savetujuci ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja uci u carstvo Božje.
23. I postavivši im starešine po svim crkvama, i pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu koga verovaše.
24. I prošavši Pisidiju dodoše u Pamfiliju.
25. I govorivši rec Gospodnju u Perzi sidoše u Ataliju.
26. I odande otploviše u Antiohiju, odakle behu predani blagodati Božjoj na delo koje svršiše.
27. A kad dodoše i sabraše crkvu, kazaše sve šta ucini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.
28. I ostaše onde ne malo vremena s ucenicima.