Dela apostolska 6

1. A u ove dane, kad se umnožiše ucenici, podigoše Grci viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deliše hrana svaki dan.

2. Onda dvanaestorica dozvavši mnoštvo ucenika, rekoše: Nije prilicno nama da ostavimo rec Božju pa da služimo oko trpeza.

3. Nadite dakle, braco, medu sobom sedam poštenih ljudi, punih Duha Svetog i premudrosti, koje cemo postaviti nad ovim poslom.

4. A mi cemo u molitvi i u službi reci ostati.

5. I ova rec bi ugodna svemu narodu. I izabraše Stefana, coveka napunjena vere i Duha Svetog, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu pokrštenjaka iz Antiohije.

6. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih.

7. I rec Božja rastijaše, i množaše se vrlo broj ucenika u Jerusalimu. I sveštenici mnogi pokoravahu se veri.

8. A Stefan pun vere i sile cinjaše znake i cudesa velika medu ljudima.

9. Tada ustaše neki iz zbornice koja se zove livercanska i kirinacka i aleksandrijska i onih koji behu iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom.

10. I ne mogahu protivu stati premudrosti i Duhu kojim govoraše.

11. Tada podgovoriše ljude te kazaše: Cusmo ga gde huli na Mojsija i na Boga.

12. I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše ga na sabor.

13. I izvedoše lažne svedoke koji govorahu: Ovaj covek ne prestaje huliti na ovo sveto mesto i na zakon.

14. Jer ga cusmo gde govori: Ovaj Isus Nazarecanin razvalice ovo mesto, i izmenice obicaje koje nam ostavi Mojsije.

15. I pogledavši na nj svi koji sedahu na saboru videše lice njegovo kao lice andela.