Dela apostolska 2

1. I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno.

2. I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kucu gde sedahu;

3. I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih.

4. I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.

5. A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom.

6. A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom.

7. I divljahu se i cudahu se govoreci jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore?

8. Pa kako mi cujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?

9. Parcani, i Midani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije,

10. I iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci,

11. Kricani i Arapi, cujemo gde oni govore našim jezicima velicine Božje.

12. I divljahu se svi i ne mogahu se nacuditi govoreci jedan drugom: Šta ce dakle ovo biti?

13. A drugi podsmevajuci se govorahu: Nakitili su se vina.

14. A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i rece im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i cujte reci moje.

15. Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treci sat dana;

16. Nego je ovo ono što kaza prorok Joilo:

17. I bice u poslednje dane, govori Gospod, izlicu od Duha svog na svako telo, i proreci ce sinovi vaši i kceri vaše, i mladici vaši videce utvare i starci vaši snice snove;

18. Jer cu na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreci ce.

19. I dacu cudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima.

20. Sunce ce se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dode veliki i slavni dan Gospodnji.

21. I bice da ce se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.

22. Ljudi Izrailjci! Poslušajte reci ove: Isusa Nazarecanina, coveka od Boga potvrdenog medu vama silama i cudesima i znacima koje ucini Bog preko Njega medu vama, kao što i sami znate,

23. Ovog odredenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste;

24. Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguce da Ga one drže.

25. Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem;

26. Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje pocivace u nadi;

27. Jer neceš ostaviti dušu moju u paklu, niti ceš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje.

28. Pokazao si mi puteve života: napuniceš me veselja s licem svojim.

29. Ljudi braco! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov medu nama do ovog dana.

30. Prorok dakle buduci, i znajuci da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom,

31. Predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje.

32. Ovog Isusa vaskrse Bog, cemu smo mi svi svedoci.

33. Desnicom dakle Božjom podiže se, i obecanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i cujete.

34. Jer David ne izide na nebesa, nego sam govori: Rece Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane,

35. Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim.

36. Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog ucinio ovog Isusa koga vi raspeste.

37. A kad cuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta cemo ciniti, ljudi braco?

38. A Petar im rece: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primicete dar Svetog Duha;

39. Jer je za vas obecanje i za decu vašu, i za sve daleke koje ce god dozvati Gospod Bog naš.

40. I drugim mnogim recima svedocaše, i moljaše ih govoreci: Spasite se od ovog pokvarenog roda.

41. Koji dakle rado primiše rec njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.

42. I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama.

43. I ude strah u svaku dušu; jer apostoli ciniše mnoga cudesa i znake u Jerusalimu.

44. A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno.

45. I tecevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše.

46. I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kucama, i primahu hranu s radošcu i u prostoti srca,

47. Hvaleci Boga, i imajuci milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.