Dela apostolska 5
1. A jedan covek, po imenu Ananija, sa ženom svojom Sapfirom prodade njivu,
2. I sakri od novaca sa znanjem i žene svoje, i donesavši jedan deo metnu apostolima pred noge.
3. A Petar rece: Ananija! Zašto napuni sotona srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaca što uze za njivu?
4. Kad je bila u tebe ne beše li tvoja? I kad je prodade ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si dakle takvu stvar metnuo u srce svoje? Ljudima nisi slagao nego Bogu.
5. A kad cu Ananija reci ove pade i izdahnu; i ude veliki strah u sve koji slušahu ovo.
6. A momci ušavši uzeše ga i iznesoše te zakopaše.
7. A kad prode oko tri sata, ude i žena njegova ne znajuci šta je bilo.
8. A Petar joj odgovori: Kaži mi jeste li za toliko dali njivu? A ona rece: Da, za toliko.
9. A Petar joj rece: Zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjeg? Gle noge onih koji tvog muža zakopaše pred vratima su, i iznece te.
10. I odmah padnu pred nogama njegovim i izdahnu. A momci ušavši nadoše je mrtvu i iznesoše je i zakopaše kod muža njena.
11. I ude veliki strah u svu crkvu i u sve koji cuše ovo.
12. A rukama apostolskim uciniše se mnogi znaci i cudesa medu ljudima; i behu svi jednodušno u tremu Solomunovom.
13. A od ostalih niko ne smejaše pristupiti njima; nego ih hvaljaše narod.
14. A sve više pristajahu oni koji verovahu Gospoda, mnoštvo ljudi i žena,
15. Tako da i po ulicama iznošahu bolesnike i metahu na posteljama i na nosilima, da bi kad prode Petar barem senka njegova osenila koga od njih.
16. A dolažahu mnogi i iz okolnih gradova u Jerusalim, i donošahu bolesnike i koje mucahu necisti duhovi; i svi ozdravljahu.
17. Ali ustade poglavar sveštenicki i svi koji behu s njim, od jeresi sadukejske, i napuniše se zavisti,
18. I digoše ruke svoje na apostole, i metnuše ih u opšti zatvor.
19. A andeo Gospodnji otvori nocu vrata tamnicka, i izvedavši ih rece:
20. Idite i stanite u crkvi te govorite narodu sve reci ovog života.
21. A kad oni cuše, udoše ujutru u crkvu, i ucahu. A kad dode poglavar sveštenicki i koji behu s njim, sazvaše sabor i sve starešine od sinova Izrailjevih, i poslaše u tamnicu da ih dovedu.
22. A kad sluge otidoše, ne nadoše ih u tamnici; onda se vratiše i javiše im
23. Govoreci: Tamnicu nadosmo zakljucanu sa svakom tvrdom i cuvare gde stoje pred vratima; ali kad otvorismo, unutra nijednog ne nadosmo.
24. A kad cuše ove reci poglavar sveštenicki i vojvoda crkveni i ostali glavari sveštenicki, ne mogahu im se nacuditi šta bi to sad bilo.
25. A neko dode i javi im govoreci: Eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu, stoje u crkvi i uce narod.
26. Tada otide vojvoda s momcima i dovede ih ne na silu: jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem.
27. A kad ih dovedoše, postaviše ih pred sabor, i zapita ih poglavar sveštenicki govoreci:
28. Ne zapretismo li vam oštro da ne ucite u ovo ime? I gle, napuniste Jerusalim svojom naukom, i hocete da bacite na nas krv ovog coveka.
29. A Petar i apostoli odgovarajucu rekoše: Vecma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.
30. Bog otaca naših podiže Isusa, kog vi ubiste obesivši na drvo.
31. Ovog Bog desnicom svojom uzvisi za poglavara i spasa, da da Izrailju pokajanje i oproštenje greha.
32. I mi smo Njegovi svedoci ovih reci i Duh Sveti kog Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.
33. A kad oni cuše vrlo se rasrdiše, i mišljahu da ih pobiju.
34. Ali onda ustade u skupštini jedan farisej po imenu Gamaliilo, zakonik, poštovan od svega naroda, i zapovedi da apostoli malo izidu napolje,
35. Pa rece njima: Ljudi Izrailjci! Gledajte dobro za ove ljude šta cete ciniti;
36. Jer pre ovih dana usta Tevda, govoreci da je on nešto, za kojim pristade ljudi na broj oko cetiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slušahu razidoše se i propadoše.
37. Potom usta Juda Galilejac, u dane prepisa, i odvuce dosta ljudi za sobom; i on pogibe, i svi koji ga slušahu razasuše se.
38. I sad vam kažem: prodite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ovaj savet ili ovo delo, pokvarice se.
39. Ako li je od Boga, ne možete ga pokvariti, da se kako ne nadete kao bogoborci.
40. Onda ga poslušaše, i dozvavši apostole izbiše ih, i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih.
41. A oni onda otidoše od sabora radujuci se što se udostojiše primiti sramotu za ime Gospoda Isusa.
42. A svaki dan u crkvi i po kucama ne prestajahu uciti i propovedati jevandelje o Isusu Hristu.