Dela apostolska 20

1. A pošto se utiša buna, dozva Pavle ucenike, i utešivši ih oprosti se s njima, i izide da ide u Makedoniju.

2. I prošavši one zemlje, i svetovavši ih mnogim recima, dode u Grcku.

3. Poživevši pak onamo tri meseca stadoše mu Jevreji raditi o glavi kad htede da se odveze u Siriju, i namisli da se vrati preko Makedonije.

4. I pode s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Aristarh i Sekund iz Soluna, i Gaj iz Derve i Timotije, i Tihik i Trofim iz Azije.

5. Ovi otišavši napred cekahu nas u Troadi.

6. A mi se odvezosmo posle dana presnih hlebova iz Filibe, i dodosmo k njima u Troadu za pet dana, i onde ostasmo sedam dana.

7. A u prvi dan nedelje, kad se sabraše ucenici da lome hleb, govoraše im Pavle, jer htede sutradan da pode, i proteže besedu do ponoci.

8. I behu mnoge svece gore u sobi gde se bejasmo sabrali.

9. A sedaše na prozoru jedno momce, po imenu Evtih, nadvladano od tvrdog sna, i kad Pavle govoraše mnogo, naže se u snu i pade dole s treceg poda, i digoše ga mrtva.

10. A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlivši ga rece: Ne bunite se, jer je duša njegova u njemu.

11. Onda izide gore, i prelomivši hleb okusi, i dovoljno govori do same zore, i tako otide.

12. A momce dovedoše živo, i utešiše se ne malo.

13. A mi došavši u ladu odvezosmo se u As, i odande htesmo da uzmemo Pavla; jer tako beše zapovedio, hoteci sam da ide pešice.

14. A kad se sasta s nama u Asu, uzesmo ga, i dodosmo u Mitilinu.

15. I odande odvezavši se dodosmo sutradan prema Hiju; a drugi dan odvezosmo se u sam, i nocismo u Trigiliju; i sutradan dodosmo u Milit.

16. Jer Pavle namisli da prodemo mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji; jer hicaše, ako bude moguce, da bude o Trojicinu dne u Jerusalimu.

17. Ali iz Milita posla u Efes i dozva starešine crkvene.

18. I kad dodoše k njemu, rece im: Vi znate od prvog dana kad dodoh u Aziju kako s vama jednako bih

19. Služeci Gospodu sa svakom poniznosti i mnogim suzama i napastima koje mi se dogodiše od Jevreja koji mi radahu o glavi;

20. Kako ništa korisno ne izostavih da vam ne kažem i da vas naucim pred narodom i po kucama,

21. Svedoceci i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u Gospoda našeg Isusa Hrista.

22. I sad evo ja svezan Duhom idem u Jerusalim ne znajuci šta ce mi se u njemu dogoditi;

23. Osim da Duh Sveti po svim gradovima svedoci, govoreci da me okovi i nevolje cekaju.

24. Ali se nizašta ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tecenje svoje s radošcu i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedocim jevandelje blagodati Božje.

25. I evo sad znam da više necete videti moje lice, vi svi po kojima prolazih propovedajuci carstvo Božje.

26. Zato vam svedocim u današnji dan da sam ja cist od krvi sviju;

27. Jer ne izostavih da pokažem volju Božju.

28. Pazite dakle na sebe i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi vladikama da pasete crkvu Gospoda i Boga koju stece krvlju svojom;

29. Jer ja ovo znam da ce po odlasku mom uci medu vas teški vuci koji nece štedeti stada;

30. I izmedu vas samih postace ljudi koji ce govoriti izvrnutu nauku da odvracaju ucenike za sobom.

31. Zato gledajte i opominjite se da tri godine dan i noc ne prestajah uceci sa suzama svakog od vas.

32. I sad vas, braco, predajem Bogu i reci blagodati Njegove, koji može nazidati i dati vam nasledstvo medu svima osvecenima.

33. Srebra, ili zlata, ili ruha ni u jednog ne zaiskah.

34. Sami znate da potrebi mojoj i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje.

35. Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemocnima, i opominjati se reci Gospoda Isusa koju On rece: Mnogo je blaženije davati negoli uzimati.

36. I ovo rekavši klece na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu.

37. A sviju stade veliki plac i zagrlivši Pavla celivahu ga,

38. Žalosni najviše za rec koju rece da više nece videti lice njegovo; i otpratiše ga u ladu.