Dela apostolska 27

1. I kao što bi odredeno da idemo u Talijansku, predaše i Pavla i druge neke sužnje kapetanu, po imenu Juliju, od cesareve cete.

2. A kad udosmo u ladu adramitsku da plovimo u azijska mesta, otiskosmo se; i s nama beše Aristarh Makedonac iz Soluna.

3. I drugi dan dodosmo u Sidon. I Julije držaše Pavla lepo, i dopusti mu da odlazi k svojim prijateljima i da ga poslužuju.

4. I odande odvezavši se doplovismo u Kipar, jer vetrovi behu protivni.

5. I preplovivši pucinu kilikijsku i pamfilijsku dodosmo u Miru likijsku.

6. I onde našavši kapetan ladu aleksandrijsku koja plovi u Talijansku, metnu nas u nju.

7. I plovivši mnogo dana sporo, i jedva došavši prema Knidu, jer nam vetar ne davaše, doplovismo pod Krit kod Salmone.

8. I jedva se vozeci pored kraja, dodosmo na jedno mesto koje se zove Dobra Pristaništa, kod kog blizu beše grad Laseja.

9. A pošto prode mnogo vremena, i vec plovljenje ne beše bez straha, jer i post vec beše prošao, savetovaše Pavle

10. Govoreci im: Ljudi! Vidim da ce plovljenje biti s mukom i velikom štetom ne samo tovara i lade nego i duša naših.

11. Ali kapetan posluša vecma krmanoša i gospodara od lade negoli Pavlove reci.

12. A ne buduci pristanište zgodno za zimovnik, savetovahu mnogi da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doci do Finika, i onde da zimuju u pristaništu kritskom, koje gleda k jugu i k zapadu.

13. I kad dunu jug, mišljahu da im se volja ispuni, i podignuvši jedra plovljahu pokraj Krita.

14. Ali ne zadugo potom dunu, nasuprot njemu, buran vetar koji se zove Evroklidon.

15. A kad se lada ote, i ne mogaše se vetru protiviti, predadosmo je valovima i nošahu nas.

16. A kad prodosmo mimo jedno ostrvo koje se zove Klauda, jedva mogosmo udržati camac,

17. Koji izvukavši, svakojako pomagahu, te ga privezasmo odozgo za ladu; a bojeci se da ne udari na prud, spustismo jedra, i tako se plavljasmo.

18. A kad nam veoma dosadivaše bura sutradan izbacivahu tovare.

19. I u treci dan svojim rukama izbacismo alat ladarski.

20. A kad se ni sunce ni zvezde za mnogo dana ne pokazaše, i bura ne mala navalila, beše propala sva nada da cemo se izbaviti.

21. I kad se zadugo nije jelo, onda Pavle stavši preda njih rece: Trebaše dakle, o ljudi! Poslušati mene, i ne otiskivati se od Krita, i ne imati ove muke i štete.

22. I evo sad vas molim da budete dobre volje: jer nijedna duša od vas nece propasti osim lade;

23. Jer u ovu noc stade preda me andeo Boga kog sam ja i kome služim,

24. Govoreci: Ne boj se, Pavle! Valja ti doci pred cesara; i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom.

25. Zato ne bojte se, ljudi; jer verujem Bogu da ce tako biti kao što mi bi receno.

26. Ali valja nam doci na jedno ostrvo.

27. A kad bi cetrnaesta noc, i mi se u ponoci plavljasmo po adrijanskoj pucini, pomisliše ladari da se približuju k nekakvoj zemlji.

28. I izmerivši dubinu nadoše dvadeset hvati; i prošavši malo opet izmeriše, i nadoše petnaest hvati.

29. Onda bojeci se da kako ne udare na prudovita mesta baciše sa stražnjeg kraja lade cetiri lengera, pa se moljasmo Bogu da svane.

30. A kad ladari gledahu da pobegnu iz lade, i spustiše camac u more izgovarajuci se kao da hoce s prednjeg kraja da spuste lengere,

31. Rece Pavle kapetanu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu u ladi, vi ne možete živi ostati.

32. Tada vojnici odrezaše uža na camcu i pustiše ga te pade.

33. A kad htede da svane, moljaše Pavle sve da jedu, govoreci: Cetrnaesti je dan danas kako cekate i ne jeduci živite ništa ne okusivši.

34. Zato vas molim da jedete: jer je to za vaše zdravlje. A ni jednom od vas dlaka s glave nece otpasti.

35. I rekavši ovo uze hleb, i dade hvalu Bogu pred svima, i prelomivši stade jesti.

36. Onda se svi razveselivši i oni jedoše.

37. A u ladi beše nas duša svega dvesta i sedamdeset i šest.

38. I nasitivši se jela, olakšaše ladu izbacivši pšenicu u more.

39. A kad bi dan ne poznavahu zemlje; nego ugledaše nekakav zaliv s peskom, na koji se dogovoriše ako bude moguce, da izvuku ladu.

40. I podignuvši lengere vožahu se po moru, i odrešivši uža na krmama, i raširivši malo jedro prema vetricu koji duvaše, vožasmo se kraju.

41. A kad dodosmo kao na jedan jezik, gde se more kao razdeljuje, nasadi se lada; i prednji kraj, koji se nasadi, osta tvrd da se ne može pomaknuti, a krma se razbijaše od sile valova.

42. A vojnici se dogovoriše da pobiju sužnje, da koji ne ispliva i ne utece.

43. Ali kapetan želeci sacuvati Pavla zabrani njihov dogovor, i zapovedi onima koji znahu plivati da iskoce najpre, i da izidu na zemlju;

44. A ostali jedni na daskama a jedni na cemu od lade. I tako izidoše svi živi na zemlju.