Dela apostolska 25
1. A Fist onda primivši vlast posle tri dana izide iz Cesarije u Jerusalim.
2. Onda glavari sveštenicki i starešine jevrejske tužiše mu se na Pavla, i moljahu ga,
3. Ištuci milosti protiv njega, da ga pošalje u Jerusalim; i naredivahu zasedu da ga ubiju na putu.
4. A Fist odgovori da se Pavle cuva u Cesariji, a i on ce sam skoro onamo da ide:
5. Koji dakle mogu od vas, rece, neka idu sa mnom, i ako ima kakva krivica na tom coveku neka ga tuže.
6. A pošto bi u njih ne više od deset dana, side u Cesariju, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedi da dovedu Pavla.
7. A kad ga dovedoše, stadoše unaokolo Jevreji koji behu došli iz Jerusalima, i mnoge teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu posvedociti,
8. Kad se on odgovaraše: Niti zakonu jevrejskom, ni crkvi, ni cesaru šta sagreših.
9. Ali Fist, hoteci Jevrejima uciniti na volju, odgovori Pavlu i rece: Hoceš da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za to?
10. A Pavle rece: Ja stojim na sudu cesarevom, ovde treba da mi se sudi: Jevrejima ništa nisam skrivio, kao što i ti najbolje znaš.
11. Ako li sam skrivio, ili ucinio šta što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li pak ništa nema na meni šta ovi na mene potvoraju, niko me ne može njima predati. Cesaru idem.
12. Tada Fist, pogovorivši sa savetnicima, odgovori: Cesaru rece da hoceš: cesaru ceš poci.
13. A pošto prode nekoliko dana, Agripa car i Vernikija sidoše u Cesariju da pohode Fista.
14. I buduci da onde mnogo dana ostaše, kaza Fist caru za Pavla govoreci: Coveka jednog ostavio je Filiks u tamnici,
15. Za kog, kad ja bijah u Jerusalimu, izidoše preda me glavari sveštenicki i starešine jevrejske moleci da ga osudim.
16. Ja im odgovorih da nije obicaj u Rimljana da se pre pokloni kakav covek na smrt dok se optuženi ne suoci s onima koji ga tuže, i ne primi mesto da odgovara za svoju krivicu.
17. A kad se oni ovde sastaše, nikakvog odlaganja ne ucinih, i sutradan sedavši na sudijsku stolicu zapovedih da dovedu coveka.
18. A oko njega stavši suparnici ni jedne krivice koje ja mišljah ne iznesoše.
19. Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svom sujeverju, i o nekakvom Isusu, koji je umro pa Pavle govoraše da je živ.
20. A ja ne znajuci u ovom poslu šta cu ciniti, rekoh bi li hteo ici u Jerusalim i onamo da mu se sudi za ovo.
21. A kad Pavle rece da ga cuvamo do suda Avgustovog, zapovedih da ga cuvaju dokle ga pošaljem k cesaru.
22. A Agripa rece Fistu: i ja bih rad cuti tog coveka. A on rece: Sutra ceš ga cuti.
23. Sutradan pak, kad Agripa i Vernikija dodoše s velikim ponosom, i udoše u sudnicu s vojvodama i sa starešinama onog grada, i kad zapovedi Fist, dovedoše Pavla.
24. I rece Fist: Agripa care! I svi koji ste s nama! Vidite ovog za kog mi sve mnoštvo Jevreja dosadivaše i u Jerusalimu i ovde, vicuci da ne valja da on više živi.
25. A ja doznavši da on ništa nije ucinio što zaslužuje smrt, a i on sam rece da ce da ide k svetlom cesaru, namislih da ga pošaljem,
26. Za kog nemam šta upravo pisati gospodaru. Zato ga i dovedoh pred vas, a osobito preda te, Agripa care, da bih, pošto bude ispitivanje, imao šta pisati.
27. Jer mi se cini ludo sužnja poslati, a krivice njegove ne javiti.