Rimljanima poslanica 1
1. Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevandelje Božije,
2. Koje Bog unapred obeca preko proroka svojih u svetim pismima
3. O sinu svom, koji je po telu roden od semena Davidovog,
4. A posvedocen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem,
5. Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznabošce veri imena Njegovog;
6. Medu kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu,
7. Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
8. Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas što se vera vaša glasi po svemu svetu.
9. Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevandelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka,
10. Moleci se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Božija volja pomogla da dodem k vama;
11. Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vaše utvrdenje,
12. To jest, da se s vama utešim verom opštom, i vašom i mojom.
13. Ali vam necu zatajiti, braco, da sam mnogo puta hteo da vam dodem, pa bih zadržan dosle, da i medu vama imam kakav plod, kao i medu ostalim neznabošcima.
14. Dužan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima.
15. Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevandelje.
16. Jer se ne stidim jevandelja Hristovog; jer je sila Božija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku.
17. Jer se u Njemu javlja pravda Božija iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik ce od vere živ biti.
18. Jer se otkriva gnev Božji s neba na svaku bezbožnost i nepravdu ljudi koji drže istinu u nepravdi.
19. Jer šta se može doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;
20. Jer šta se na Njemu ne može videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova vecna sila i božanstvo, da nemaju izgovora.
21. Jer kad poznaše Boga, ne proslaviše Ga kao Boga niti Mu zahvališe, nego zaludeše u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo.
22. Kad se gradahu mudri, poludeše,
23. I pretvoriše slavu vecnog Boga u oblicje smrtnog coveka i ptica i cetvoronožnih životinja i gadova.
24. Zato ih predade Bog u željama njihovih srca u necistotu, da se pogane telesa njihova medu njima samima;
25. Koji pretvoriše istinu Božiju u laž, i vecma poštovaše i poslužiše tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin.
26. Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer žene njihove pretvoriše putno upotrebljavanje u besputno.
27. Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima cinjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.
28. I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da cine šta ne valja,
29. Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloce, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svade lukavstva, zlocudnosti;
30. Šaptaci, opadaci, bogomrsci, siledžije, hvališe, ponositi, izmišljaci zala, nepokorni roditeljima,
31. Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi.
32. A neki pravdu Božiju poznavši da koji to cine zaslužuju smrt, ne samo to cine, nego pristaju na to i onima koji cine.