Rimljanima poslanica 9
1. Istinu govorim tako mi Hrista, ne lažem, to mi svedoci savest moja Duhom Svetim:
2. Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;
3. Jer bih želeo da ja sam budem odlucen od Hrista za bracu svoju koja su mi rod po telu,
4. Koja su Izrailjci, kojih je posinaštvo i slava, i zavet i zakon, i bogomoljstvo, i obecanja;
5. Kojih su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima, Bog blagosloven va vek. Amin.
6. A nije moguce da rec Božija prode: jer nisu svi Izrailjci koji su od Izrailja;
7. Niti su svi deca koji su seme Avraamovo, nego u Isaku, rece, nazvace ti se seme.
8. To jest, nisu ono deca Božija što su po telu deca, nego deca obecanja primaju se za seme.
9. Jer je ovo rec obecanja: U ovo vreme doci cu i u Sare ce biti sin.
10. Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg.
11. Jer još dok se deca ne behu rodila, ni ucinila dobra ni zla, da ostane Božija naredba po izboru,
12. Ne za dela, nego Onog radi koji poziva rece joj se: Veci ce služiti manjem,
13. Kao što stoji napisano: Jakov mi omile, a na Isava omrzoh.
14. Šta cemo, dakle, na to reci? Eda li je nepravda u Boga? Bože sacuvaj!
15. Jer Mojsiju govori: Koga cu pomilovati, pomilovacu, i na koga cu se smilovati, smilovacu se.
16. Tako, dakle, niti stoji do onog koji hoce, ni do onog koji trci, nego do Boga koji pomiluje.
17. Jer pismo govori Faraonu: Zato te isto podigoh da na tebi pokažem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji.
18. Tako, dakle, koga hoce miluje, a koga hoce otvrdoglavi.
19. Reci ceš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj?
20. A ko si ti, o covece! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori mastoru svom: Zašto si me tako nacinio?
21. Ili zar loncar nema vlasti nad kalom da od jedne guke nacini jedan sud za cast a drugi za sramotu?
22. A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao.
23. I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu;
24. Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca,
25. Kao što i u Josiji govori: Nazvacu narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom.
26. I bice na mestu, gde im se rece: Vi niste moj narod; tamo ce se nazvati sinovi Boga Živoga.
27. A Isaija vice za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak ce se spasti.
28. Jer ce On izvršiti rec svoju, i naskoro ce izvršiti po pravdi, da, ispunice Gospod naskoro rec svoju na zemlji.
29. I kao što prorece Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor.
30. Šta cemo, dakle, reci? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokuciše pravdu, ali pravdu od vere.
31. A Izrailj tražeci zakon pravde ne dokuci zakon pravde.
32. Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja,
33. Kao što stoji napisano: Evo mecem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje nece se postideti.