Rimljanima poslanica 10
1. Braco! Želja je mog srca i molitva k Bogu za spasenje Izrailja.
2. Jer im svedocim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.
3. Jer ne poznajuci pravde Božije i gledajuci da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Božijoj.
4. Jer je Hristos svršetak zakona: koji Ga god veruje opravdan je.
5. Jer Mojsije piše za pravdu koja je od zakona: Koji covek tako cini živece u tom.
6. A pravda koja je od vere ovako govori: Da ne kažeš u srcu svom: Ko ce izici na nebo? To jest da svede Hrista;
7. Ili: Ko ce sici u bezdan? To jest da izvede Hrista iz mrtvih.
8. Ali šta govori pismo? Blizu ti je rec u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest rec vere koju propovedamo.
9. Jer, ako priznaješ ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svom da Ga Bog podiže iz mrtvih, biceš spasen.
10. Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje.
11. Jer pismo govori: Koji Ga god veruje nece se postideti.
12. Jer nema razlike medu Jevrejinom i Grkom: jer je On Bog svih, i bogat za sve koji Ga prizivaju.
13. Jer koji god prizove ime Gospodnje spašce se.
14. Kako ce, dakle, prizvati koga ne verovaše? A kako ce verovati koga ne cuše? A kako ce cuti bez propovednika?
15. A kako ce propovedati ako ne budu poslani? Kao što stoji napisano: Kako su krasne noge onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro!
16. Ali svi ne poslušaše jevandelje: jer Isaija govori: Gospode! Ko verova našem propovedanju?
17. Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje recju Božijom.
18. Nego, velim: zar ne cuše? Još ode po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionog sveta reci njihove.
19. Nego velim: zar ne razume Izrailj? Prvi Mojsije govori: Ja cu razdražiti, ne svojim narodom, nerazumnim narodom rasrdicu vas.
20. A Isaija govori slobodno: Nadoše me koji me ne traže; i javih se onima koji za me ne pitaju.
21. A k Izrailju govori: Sav dan pružah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kaže i odgovara na suprot.