Rimljanima poslanica 11
1. Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sacuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.
2. Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreci:
3. Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.
4. A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.
5. Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.
6. Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat vec ne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo vec ne bi bilo delo.
7. Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.
8. Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oci da ne vide, i uši da ne cuju do samog današnjeg dana.
9. I David govori: Da bude trpeza njihova zamka i gvožda, i sablazan i plata njima;
10. Da se njihove oci zaslepe da ne vide, i leda njihova jednako da su pognuta.
11. Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sacuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.
12. A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?
13. Jer vama govorim neznabošcima; jer, buduci da sam ja apostol neznabožaca, hocu da hvalim svoju službu;
14. Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih.
15. Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?
16. Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.
17. Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajednicar u korenu i u masti od masline;
18. Ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.
19. A reci ceš: Odlomiše se grane da se ja pricepim.
20. Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.
21. Jer kad Bog rodenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.
22. Gledaj, dakle, dobrotu i nepoštedenje Božije: nepoštedenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ceš biti odsecen.
23. A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepice se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti.
24. Jer kad si ti odsecen od rodene masline, i pricepio se na nerodenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji ce se pricepiti na rodenu svoju maslinu!
25. Jer vam, braco, necu zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoca Izrailju pade u deo dokle ne ude neznabožaca koliko treba.
26. I tako ce se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doci ce od Siona Izbavitelj i odvratice bezbožnost od Jakova.
27. I ovo im je moj zavet kad otmem njihove grehe.
28. Po jevandelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.
29. Jer se Bog nece raskajati za svoje darove i zvanje.
30. Jer, kao i vi što se nekad suprocaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suprocenja,
31. Tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.
32. Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.
33. O dubimo bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi!
34. Jer ko pozna misao Gospodnju?
35. Ili ko Mu bi savetnik? Ili ko Mu napred dade šta, da mu se vrati?
36. Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.