Jevanđelje po Luki 9

1. Sazvavši, pak, dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svim davolima, i da isceljuju od bolesti.

2. I posla ih da propovedaju carstvo Božije, i da isceljuju bolesnike.

3. I rece im: Ništa ne uzimajte na put, ni štapa ni torbe ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate.

4. U koju kucu udete onde budite i odande polazite.

5. I gde vas ne prime izlazeci iz grada onog otresite i prah s nogu svojih, za svedocanstvo na njih.

6. A kad izidoše, idahu po selima propovedajuci jevandelje i isceljujuci svuda.

7. A kad cu Irod cetvorovlasnik šta On cini, ne mogaše se nacuditi, jer neki govorahu da je Jovan ustao iz mrtvih,

8. A jedni da se Ilija pojavio, a jedni da je ustao koji od starih proroka.

9. I rece Irod: Jovana ja posekoh; ali ko je to o kome ja takva cudesa slušam? I željaše Ga videti.

10. I vrativši se apostoli kazaše Mu šta su pocinili. I uzevši ih otide nasamo u pustinju kod grada koji se zvaše Vitsaida.

11. A narod razumevši pode za Njim, i primivši ih govoraše im o carstvu Božijem i isceljivaše koji trebahu isceljivanja.

12. A dan stade naginjati. Tada pristupiše dvanaestorica i rekoše Mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i palanke, i nek nadu jela, jer smo ovde u pustinji.

13. A On im rece: Podajte im vi neka jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hlebova i dve ribe; vec ako da idemo mi da kupimo na sve ove ljude jela?

14. Jer beše ljudi oko pet hiljada. Ali On rece ucenicima svojim: Posadite ih na gomile po pedeset.

15. I uciniše tako, i posadiše ih sve.

16. A On uze onih pet hlebova i obe ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše ucenicima da razdadu narodu.

17. I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada dvanaest kotarica što im pretece.

18. I kad se jedanput moljaše Bogu nasamo, s Njim behu ucenici, i zapita ih govoreci: Ko govore ljudi da sam ja?

19. A oni odgovarajuci rekoše: Jedni vele da si Jovan krstitelj, a drugi da si Ilija; a drugi da je koji ustao od starih proroka.

20. A On im rece: A vi šta mislite ko sam ja? A Petar odgovarajuci rece: Hristos Božji.

21. A On im zapreti i zapovedi da nikome ne kazuju to,

22. Govoreci da Sin coveciji treba mnogo postradati, i da ce Ga starešine i glavari sveštenicki i književnici okriviti, i da ce Ga ubiti, i treci dan da ce ustati.

23. A svima govoraše: Ko hoce da ide za mnom neka se odrece sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.

24. Jer ko hoce dušu svoju da sacuva, izgubice je; a ko izgubi dušu svoju mene radi onaj ce je sacuvati.

25. Jer kakvu ce korist imati covek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?

26. Jer ko se postidi mene i mojih reci, njega ce se Sin coveciji postideti kad dode u slavi svojoj i Ocevoj i svetih andela.

27. A zaista vam kažem: imaju neki medu ovima što stoje ovde koji nece okusiti smrt dok ne vide carstvo Božje.

28. A kad prode osam dana posle onih reci, uze Petra i Jovana i Jakova i izide na goru da se pomoli Bogu.

29. I kad se moljaše postade lice Njegovo drugacije, i odelo Njegovo belo i sjajno.

30. I gle, dva coveka govorahu s Njim, koji behu Mojsije i Ilija.

31. Pokazaše se u slavi, i govorahu o izlasku Njegovom koji Mu je trebalo svršiti u Jerusalimu.

32. A Petar i koji behu s njim behu zaspali; ali probudivši se videše slavu Njegovu i dva coveka koji s Njim stajahu.

33. I kad se odvojiše od Njega rece Petar Isusu: Ucitelju! Dobro nam je ovde biti; i da nacinimo tri senice: jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji: ne znajuci šta govoraše.

34. A dok On to govoraše dode oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad zadoše u oblak.

35. I cu se glas iz oblaka govoreci: Ovo je Sin moj ljubazni, Njega poslušajte.

36. I kad se cujaše glas nade se Isus sam. I oni ucutaše, i nikom ne javiše ništa u one dane od onog šta videše.

37. A dogodi se drugi dan kad sidoše s gore srete Ga mnoštvo naroda.

38. I gle, covek iz naroda povika govoreci: Ucitelju! Molim Ti se, pogledaj na sina mog, jer mi je jedinac:

39. I gle, hvata ga duh, i ujedanput vice, i lomi ga s penom, i jedva otide od njega kad ga izlomi;

40. I molih ucenike Tvoje da ga isteraju, pa ne mogoše.

41. I odgovarajuci Isus rece: O rode neverni i pokvareni! Dokle cu biti s vama i trpeti vas? Dovedi mi sina svog amo:

42. A dok još idaše k Njemu obori ga davo, i stade ga lomiti. A Isus zapreti duhu necistom, i isceli momce, i dade ga ocu njegovom.

43. I svi se divljahu velicini Božijoj. A kad se svi cudahu svemu što cinjaše Isus, rece ucenicima svojim:

44. Metnite vi u uši svoje ove reci: jer Sin coveciji treba da se preda u ruke covecije.

45. A oni ne razumeše rec ovu; jer beše sakrivena od njih da je ne mogoše razumeti; i bojahu se da Ga zapitaju za ovu rec.

46. A ude misao u njih ko bi bio najveci medu njima.

47. A Isus znajuci pomisli srca njihovih uze dete i metnu ga preda se,

48. I rece im: Koji primi ovo dete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima Onog koji me je poslao; jer koji je najmanji medu vama on je veliki.

49. A Jovan odgovarajuci rece: Ucitelju! Videsmo jednog gde imenom Tvojim izgoni davole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za Tobom.

50. I rece mu Isus: Ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je.

51. A kad se navršiše dani uzeca Njegovog, On nameri da ide pravo u Jerusalim.

52. I posla glasnike pred licem svojim; i oni otidoše i dodoše u selo samarjansko da Mu ugotove gde ce nociti.

53. I ne primiše Ga; jer videše da ide u Jerusalim.

54. A kad videše ucenici Njegovi, Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! Hoceš li da kažemo da oganj side s neba i da ih istrebi kao i Ilija što ucini?

55. A On okrenuvši se zapreti im i rece: Ne znate kakvog ste vi duha;

56. Jer Sin coveciji nije došao da pogubi duše covecije nego da sacuva. I otidoše u drugo selo.

57. A kad idahu putem rece Mu neko: Gospode! Ja idem za Tobom kud god Ti podeš.

58. I rece mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda: a Sin coveciji nema gde zakloniti glave.

59. A drugom rece: Hajde za mnom. A on rece: Gospode! Dopusti mi da idem najpre da ukopam oca svog.

60. A Isus rece mu: Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije.

61. A drugi rece: Gospode! Ja idem za Tobom; ali dopusti mi najpre da idem da se oprostim s domašnjima svojim.

62. A Isus rece mu: Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.