Jevanđelje po Luki 12

1. Kad se na njih skupiše hiljade naroda da stadoše gaziti jedan drugog, onda poce najpre govoriti ucenicima svojim: Cuvajte se kvasca farisejskog, koji je licemerje.

2. Jer ništa nije sakriveno što se nece otkriti, ni tajno što se nece doznati;

3. Jer šta u mraku rekoste, cuce se na videlu; i šta na uho šaptaste u kletima, propovedace se na krovovima.

4. Ali vam kažem, prijateljima svojim: ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više uciniti.

5. Nego cu vam kazati koga da se bojite: bojte se Onog koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, Onog se bojte.

6. Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom.

7. A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca.

8. Nego vam kažem: koji god prizna mene pred ljudima priznace i Sin coveciji njega pred andelima Božijim;

9. A koji se odrece mene pred ljudima njega ce se odreci pred andelima Božijim.

10. I svaki koji rece rec na Sina covecijeg oprostice mu se, a koji huli na Svetog Duha nece mu se oprostiti.

11. A kad vas dovedu u zbornice i na sudove i pred poglavare, ne brinite se kako cete ili šta odgovoriti, ili šta cete kazati;

12. Jer ce vas Sveti Duh nauciti u onaj cas šta treba reci.

13. Rece Mu pak neki iz naroda: Ucitelju! Reci bratu mom da podeli sa mnom dostojanje.

14. A On mu rece: Covece! Ko je mene postavio sudijom ili kmetom nad vama?

15. A njima rece: Gledajte i cuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat.

16. Kaza im, pak, pricu govoreci: U jednog bogatog coveka rodi njiva.

17. I mišljaše u sebi govoreci: Šta cu ciniti? Nemam u šta sabrati svoju letinu.

18. I rece: Evo ovo cu ciniti: pokvaricu žitnice svoje i nacinicu vece; i onde cu sabrati sva svoja žita i dobro svoje;

19. I kazacu duši svojoj: Dušo! Imaš mnogo imanje na mnogo godina; pocivaj, jedi, pij, veseli se.

20. A Bog njemu rece: Bezumnice! Ovu noc uzece dušu tvoju od tebe; a šta si pripravio cije ce biti?

21. Tako biva onome koji sebi tece blago, a ne bogati se u Boga.

22. A ucenicima svojim rece: Zato vam kažem: ne brinite se dušom svojom šta cete jesti; ni telom u šta cete se obuci:

23. Duša je pretežnija od jela i telo od odela.

24. Pogledajte gavrane kako ne seju ni žanju, koji nemaju podrume ni žitnice, i Bog ih hrani: a koliko ste vi pretežniji od ptica?

25. A ko od vas brinuci se može primaknuti rastu svom lakat jedan?

26. A kad ni najmanje šta ne možete, zašto se brinete za ostalo?

27. Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuce se kao jedan od njih.

28. A kad travu po polju, koja danas jeste, a sutra se u pec baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni!

29. I vi ne ištite šta cete jesti ili šta cete piti, i ne brinite se;

30. Jer ovo sve ištu i neznabošci ovog sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.

31. Nego ištite carstvo Božije, i ovo ce vam se sve dodati.

32. Ne boj se malo stado! Jer bi volja vašeg Oca da vam da carstvo.

33. Prodajte šta imate i dajte milostinju; nacinite sebi torbe koje nece ovetšati, haznu koja se nikad nece isprazniti, na nebesima, gde se lupež ne prikucuje niti moljac jede.

34. Jer gde je vaše blago onde ce biti i srce vaše.

35. Neka budu vaša bedra zapregnuta i svece zapaljene;

36. I vi kao ljudi koji cekaju gospodara svog kad se vrati sa svadbe da mu odmah otvore kako dode i kucne.

37. Blago onim slugama koje nade gospodar kad dode, a oni straže. Zaista vam kažem da ce se zapregnuti, i posadice ih, i pristupice, te ce im služiti.

38. I ako dode u drugu stražu, i u trecu stražu dode, i nade ih tako, blago onim slugama.

39. Ali ovo znajte: kad bi znao domacin u koji ce cas doci lupež, cuvao bi i ne bi dao potkopati kucu svoju.

40. I vi, dakle, budite gotovi: jer u koji cas ne mislite doci ce Sin coveciji.

41. A Petar Mu rece: Gospode! Govoriš li nama ovu pricu ili svima?

42. A Gospod rece: Ko je dakle taj verni i mudri pristav kog postavi gospodar nad celjadi svojom da im daje hranu na obrok?

43. Blago tom sluzi kog došavši gospodar njegov nade da izvršuje tako.

44. Zaista vam kažem: nad svim svojim imanjem postavice ga.

45. Ako li kaže sluga u srcu svom: Nece moj gospodar još zadugo doci; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti i piti, i opijati se;

46. Doci ce gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u cas kad ne misli, i raseci ce ga, i deo njegov metnuce s nevernima.

47. A onaj sluga koji zna volju gospodara svog, i nije se pripravio, niti ucinio po volji njegovoj, bice vrlo bijen;

48. A koji ne zna pa zasluži boj, bice malo bijen. Kome je god mnogo dano mnogo ce se iskati od njega; a kome predaše najviše najviše ce iskati od njega.

49. Ja sam došao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se vec zapalio!

50. Ali se meni valja krstiti krštenjem, i kako mi je teško dok se ne svrši!

51. Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor.

52. Jer ce, odsele, pet u jednoj kuci biti razdeljeni, ustace tri na dva, i dva na tri.

53. Ustace otac na sina i sin na oca; mati na kcer i kci na mater; svekrva na snahu svoju i snaha na svekrvu svoju.

54. A narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada odmah kažete: Bice dažd; i biva tako.

55. I kad vidite jug gde duva kažete: Bice vrucina; i biva.

56. Licemeri! Lice neba i zemlje umete poznavati, a vreme ovo kako ne poznajete?

57. Zašto pak i sami od sebe ne sudite pravedno?

58. Jer kad ideš sa svojim suparnikom knezu, gledaj ne bi li se na putu s njim poravnao da te ne pritegne sudiji, i sudija da te ne preda sluzi, i sluga da te ne baci u tamnicu.

59. Kažem ti: neceš odande izici dok ne daš i poslednji dinar.