Jevanđelje po Luki 10
1. A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doci.
2. A rece im: Žetva je dakle velika, a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
3. Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce medu vukove.
4. Ne nosite kese ni torbe ni obuce, i nikoga ne pozdravljajte na putu.
5. U koju god kucu udete najpre govorite: Mir kuci ovoj.
6. I ako dakle bude onde sin mira, ostace na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratice se k vama.
7. A u onoj kuci budite, i jedite i pijte šta u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuce u kucu.
8. I u koji god grad dodete i prime vas, jedite šta se donese pred vas.
9. I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: Približi se k vama carstvo Božije.
10. I u koji god grad dodete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:
11. I prah od grada vašeg koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.
12. Kažem vam da ce Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onom.
13. Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila cudesa što su bila u vama, davno bi se u vreci i u pepelu sedeci pokajali.
14. Ali Tiru i Sidonu bice lakše na sudu nego vama.
15. I ti, Kapernaume! Koji si se do nebesa podigao do pakla ceš propasti.
16. Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odrice mene se odrice; a ko se mene odrice, odrice se Onog koji je mene poslao.
17. Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreci: Gospode! I davoli nam se pokoravaju u ime Tvoje.
18. A On im rece: Ja videh sotonu gde spade s neba kao munja.
19. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam nece nauditi.
20. Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.
21. U taj cas obradova se Isus u duhu i rece: Hvalim Te, Oce, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih, a kazao si prostima. Da, Oce, jer je tako bila volja Tvoja.
22. I okrenuvši se k ucenicima rece: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin osim Oca, ni ko je Otac osim Sina, i ako Sin hoce kome kazati.
23. I okrenuvši se k ucenicima nasamo rece: Blago ocima koje vide šta vi vidite.
24. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli videti šta vi vidite, i ne videše; i cuti šta vi cujete, i ne cuše.
25. I gle, ustade jedan zakonik i kušajuci Ga rece: Ucitelju! Šta cu ciniti da dobijem život vecni?
26. A On mu rece: Šta je napisano u zakonu? Kako citaš?
27. A on odgovarajuci rece: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom, i bližnjeg svog kao samog sebe.
28. Rece mu pak: Pravo si odgovorio; to cini i biceš živ.
29. A on htede da se opravda, pa rece Isusu: A ko je bližnji moj?
30. A Isus odgovarajuci rece: Jedan covek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.
31. A iznenada silažaše onim putem nekakav sveštenik, i videvši ga prode.
32. A tako i Levit kad je bio na onome mestu, pristupi, i videvši ga prode.
33. A Samarjanin nekakav prolazeci dode nad njega, i videvši ga sažali mu se;
34. I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.
35. I sutradan polazeci izvadi dva groša te dade krcmaru, i rece mu: Gledaj ga, i šta više potrošiš ja cu ti platiti kad se vratim.
36. Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?
37. A on rece: Onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu rece: Idi, i ti cini tako.
38. A kad idahu putem i On ude u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi Ga u svoju kucu.
39. I u nje beše sestra, po imenu Marija, koja i sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu Njegovu.
40. A Marta se beše zabunila kako ce Ga docekati, i prikucivši se rece: Gospode! Zar Ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.
41. A Isus odgovarajuci rece joj: Marta! Marta! Brineš se i trudiš za mnogo,
42. A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala, koji se nece uzeti od nje.