Jevanđelje po Luki 11

1. I kad se moljaše Bogu na jednom mestu pa presta, rece Mu neki od ucenika Njegovih: Gospode! Nauci nas moliti se Bogu, kao što i Jovan nauci svoje ucenike.

2. A On im rece: Kad se molite Bogu govorite: Oce naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dode carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;

3. Hleb naš potrebni daj nam svaki dan;

4. I oprosti nam grehe naše, jer i mi opraštamo svakom dužniku svom; i ne navedi nas u napast; nego nas izbavi oda zla.

5. I rece im: Koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoci i rece mu: Prijatelju! Daj mi tri hleba u zajam;

6. Jer mi dode prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti;

7. A on iznutra odgovarajuci da rece: Ne uznemiravaj me; vec su vrata zatvorena i deca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam.

8. I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustace i dace mu koliko treba.

9. I ja vama kažem: ištite i dace vam se: tražite i naci cete; kucajte i otvorice vam se.

10. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.

11. Koji je medu vama otac u koga ako sin zaište hleba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mesto ribe zmiju?

12. Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju?

13. Kad dakle vi, zli buduci, umete dobre dare davati deci svojoj, koliko ce više Otac nebeski dati Duha Svetog onima koji ištu u Njega?

14. I jednom izgna davola koji beše nem; kad davo izide progovori nemi; i diviše se ljudi.

15. A neki od njih rekoše: Pomocu Veelzevula kneza davolskog izgoni davole.

16. A drugi kušajuci Ga iskahu od Njega znak s neba.

17. A On znajuci pomisli njihove rece im: Svako carstvo koje se razdeli samo po sebi, opustece, i dom koji se razdeli sam po sebi, propašce.

18. Tako i sotona ako se razdeli sam po sebi, kako ce ostati njegovo carstvo? Kao što kažete da pomocu Veelzevula izgonim davole.

19. Ako li ja pomocu Veelzevula izgonim davole, sinovi vaši cijom pomocu izgone? Zato ce vam oni biti sudije.

20. A ako li ja prstom Božijim izgonim davole, dakle je došlo k vama carstvo Božije.

21. Kad se jaki naoruža i cuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru;

22. A kad dode jaci od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdeli šta otme od njega.

23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa.

24. Kad necisti duh izide iz coveka, ide kroz bezvodna mesta tražeci pokoja, i ne našavši rece: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao;

25. I došavši nade pometen i ukrašen.

26. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši žive onde; i bude potonje coveku onom gore od prvog.

27. A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i rece Mu: Blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao!

28. A On rece: Blago i onima koji slušaju rec Božiju, i drže je.

29. A narodu koji se skupljaše stade govoriti: Rod je ovaj zao; ište znak, i nece mu se dati znak osim znaka Jone proroka;

30. Jer kao što Jona bi znak Ninevljanima, tako ce i Sin coveciji biti rodu ovom.

31. Carica južna izici ce na sud s ljudima roda ovog, i osudice ih; jer ona dode s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovde je veci od Solomuna.

32. Ninevljani izici ce na sud s rodom ovim, i osudice ga; jer se pokajaše poucenjem Joninim: a gle, ovde je veci od Jone.

33. Niko ne mece zapaljenu svecu na sakriveno mesto, niti pod sud, nego na svecnjak, da vide svetlost koji ulaze.

34. Sveca je telu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve ce telo tvoje biti svetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i telo je tvoje tamno.

35. Gledaj dakle da videlo koje je u tebi ne bude tama.

36. Jer, ako je sve telo tvoje svetlo da nema nikakvog uda tamnog, bice svetlo kao kad te sveca obasjava svetlošcu.

37. A kad govoraše, moljaše Ga nekakav farisej da obeduje u njega. A On ušavši sede za trpezu.

38. A farisej se zacudi kad vide da se najpre ne umi pre obeda.

39. A Gospod rece mu: Sad vi fariseji spolja cistite cašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe.

40. Bezumni! Nije li onaj nacinio i iznutra koji je spolja nacinio?

41. Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve ce vam biti cisto.

42. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrca, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo ciniti, i ono ne ostavljati.

43. Teško vama farisejima što tražite zacelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.

44. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.

45. A neki od zakonika odgovarajuci rece: Ucitelju! Govoreci to i nas sramotiš.

46. A On rece: Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim necete da ih prihvatite.

47. Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih ocevi pobili.

48. Vi dakle svedocite i odobravate dela otaca svojih; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate.

49. Zato i premudrost Božija rece: Poslacu im proroke i apostole, i od njih ce jedne pobiti, a druge proterati;

50. Da se ište od roda ovog krv svih proroka koja je prolivena od postanja sveta,

51. Od krvi Aveljeve sve do krvi Zarijine, koji pogibe medu oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskace se od roda ovog.

52. Teško vama zakonici što uzeste kljuc od znanja: sami ne udoste, a koji hteše da udu, zabraniste im.

53. A kad im On ovo govoraše, poceše književnici i fariseji vrlo navaljivati k Njemu i mnogim pitanjem zbunjivati Ga,

54. Vrebajuci i pazeci na Njega ne bi li šta ulovili iz usta Njegovih da Ga okrive.