Jevanđelje po Luki 23
1. I ustavši njih sve mnoštvo, odvedoše Ga k Pilatu.
2. I poceše Ga tužiti govoreci: Ovog nadosmo da otpaduje narod naš, i zabranjuje davati cesaru danak, i govori da je on Hristos car.
3. A Pilat Ga zapita: Ti li si car judejski? A On odgovarajuci rece mu: Ti kažeš.
4. A Pilat rece glavarima sveštenickim i narodu: Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom coveku.
5. A oni navaljivahu govoreci: On buni ljude uceci po svoj Judeji pocevši od Galileje dovde.
6. A Pilat cuvši za Galileju zapita: Zar je on Galilejac?
7. I razumevši da je iz podrucja Irodovog posla Ga Irodu, koji takode beše u Jerusalimu onih dana.
8. A Irod, videvši Isusa, bi mu vrlo milo; jer je odavno želeo da Ga vidi, jer je mnogo slušao za Njega, i nadaše se da ce videti od Njega kakvo cudo.
9. I pita Ga mnogo koje za šta; ali mu On ništa ne odgovori.
10. A glavari sveštenicki i književnici stajahu, i jednako tužahu Ga.
11. A Irod osramotivši Ga sa svojim vojnicima, i narugavši Mu se, obuce Mu belu haljinu, i posla Ga natrag Pilatu.
12. I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod medu sobom; jer pre behu u zavadi.
13. A Pilat sazvavši glavare sveštenicke i knezove i narod
14. Rece im: Dovedoste mi ovog coveka kao koji narod otpaduje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom coveku nijednu krivicu što vi na njega govorite;
15. A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je ucinio što bi zasluživalo smrt.
16. Dakle, da ga izbijem pa da pustim.
17. A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednog sužnja.
18. Ali narod sav povika govoreci: Uzmi ovog, a pusti nam Varavu;
19. Koji beše bacen u tamnicu za nekakvu bunu ucinjenu u gradu i za krv.
20. A Pilat opet rece da bi on hteo pustiti Isusa.
21. A oni vikahu govoreci: Raspni ga, raspni.
22. A on im treci put rece: Kakvo je dakle on zlo ucinio? Ja ništa na njemu ne nadoh što bi zasluživalo smrt; dakle da ga izbijem pa da pustim.
23. A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se Ga razapne; i nadvlada vika njihova i glavara sveštenickih.
24. I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.
25. I pusti onog što iskahu, koji beše bacen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.
26. I kad Ga povedoše, uhvatiše nekog Simona Kirinca koji idaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
27. A za Njim idaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za Njim.
28. A Isus obazrevši se na njih rece: Kceri jerusalimske! Ne placite za mnom, nego placite za sobom i za decom svojom.
29. Jer gle, idu dani u koje ce se reci: Blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.
30. Tada ce poceti govoriti gorama: Padnite na nas; i bregovima: Pokrijte nas.
31. Jer kad se ovako radi od sirovog drveta, šta ce biti od suvog?
32. Vodahu pak i druga dva zlocinca da pogube s Njim.
33. I kad dodoše na mesto koje se zvaše kosturnica, onde razapeše Njega i zlocince, jednog s desne strane a drugog s leve.
34. A Isus govoraše: Oce! Oprosti im; jer ne znadu šta cine. A deleci Njegove haljine bacahu kocke.
35. I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu Mu se govoreci: Drugima pomože, neka pomogne i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božji.
36. A i vojnici Mu se rugahu, i pristupahu k Njemu i davahu Mu ocat,
37. I govorahu: Ako si ti car judejski pomozi sam sebi.
38. A beše nad Njim i natpis napisan slovima grckim i latinskim i jevrejskim: Ovo je car judejski.
39. A jedan od obešenih zlocinaca huljaše na Njega govoreci: Ako si ti Hristos pomozi sebi i nama.
40. A drugi odgovarajuci cutkaše ga i govoraše: Zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuden tako?
41. I mi smo još pravedno osudeni; jer primamo po svojim delima kao što smo zaslužili; ali On nikakvo zlo nije ucinio.
42. I rece Isusu: Opomeni me se, Gospode, kad dodeš u carstvo svoje.
43. I rece mu Isus: Zaista ti kažem: danas ceš biti sa mnom u raju.
44. A beše oko šestog sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetog.
45. I pomrca sunce, i zaves crkveni razdre se napola.
46. I povikavši Isus glasno rece: Oce! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.
47. A kad vide kapetan šta bi, stade hvaliti Boga govoreci: Zaista ovaj covek beše pravednik.
48. I sav narod koji se beše skupio da gleda ovo, kad vide šta biva, vrati se bijuci se u prsi svoje.
49. A svi Njegovi znanci stajahu izdaleka, i žene koje behu išle za Njim iz Galileje, i gledahu ovo.
50. I gle, covek, po imenu Josif, savetnik, covek dobar i pravedan,
51. (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam cekaše carstvo Božije,
52. On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.
53. I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isecen, u kome niko ne beše nikad metnut.
54. I dan beše petak, i subota osvitaše.
55. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.
56. Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.