Jevanđelje po Luki 17
1. A ucenicima rece: Nije moguce da ne dodu sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
2. Bolje bi mu bilo da mu se vodenicni kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
3. Cuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
4. I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dode k tebi i rece: Kajem se, oprosti mu.
5. I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.
6. A Gospod rece: Kad biste imali vere koliko zrno gorušicino, i rekli biste ovom dubu: Išcupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
7. Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili cuva stoku pa kad dode iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?
8. Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da veceram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
9. Eda li ce on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.
10. Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovedeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer ucinismo šta smo bili dužni ciniti.
11. I kad idaše u Jerusalim, On prolažaše izmedu Samarije i Galileje.
12. I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
13. I podigoše glas govoreci: Isuse ucitelju! Pomiluj nas.
14. I videvši ih rece im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni iduci ocistiše se.
15. A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleci Boga glasno,
16. I pade nicice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.
17. A Isus odgovarajuci rece: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?
18. Kako se medu njima koji ne nade da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tudin?
19. I rece mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.
20. A kad Ga upitaše fariseji: Kad ce doci carstvo Božije? Odgovarajuci rece im: Carstvo Božije nece doci da se vidi;
21. Niti ce se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
22. A ucenicima rece: Doci ce vreme kad cete zaželeti da vidite jedan dan Sina covecijeg, i necete videti.
23. I reci ce vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.
24. Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako ce biti i Sin coveciji u svoj dan.
25. Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.
26. I kako je bilo u vreme Nojevo onako ce biti u dane Sina covecijeg:
27. Jedahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje ude u kovceg, i dode potop i pogubi sve.
28. Tako kao što bi u dane Lotove: jedahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sadahu, zidahu;
29. A u dan kad izide Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
30. Tako ce biti i u onaj dan kad ce se javiti Sin coveciji.
31. U onaj dan koji se desi na krovu, a pokucstvo njegovo u kuci, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraca natrag.
32. Opominjite se žene Lotove.
33. Koji pode da sacuva dušu svoju, izgubice je; a koji je izgubi, oživece je.
34. Kažem vam: u onu noc bice dva na jednom odru, jedan ce se uzeti a drugi ce se ostaviti;
35. Dve ce mleti zajedno, jedna ce se uzeti a druga ce se ostaviti;
36. Dva ce biti na njivi, jedan ce se uzeti a drugi ce se ostaviti.
37. I odgovarajuci rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im rece: Gde je strvina onamo ce se i orlovi skupiti.