Jevanđelje po Luki 22
1. Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha.
2. I gledahu glavari sveštenicki i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.
3. A sotona ude u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice.
4. I otišavši govori s glavarima sveštenickim i sa starešinama kako ce im Ga izdati.
5. I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce.
6. I on se obrece, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.
7. A dode dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu;
8. I posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo.
9. A ovi Mu rekoše: Gde hoceš da ugotovimo?
10. A On im rece: Eto kad udete u grad, srešce vas covek koji nosi vodu u krcagu; idite za njim u kucu u koju on ude,
11. I kažite domacinu: Ucitelj veli: gde je gostionica gde cu jesti pashu s ucenicima svojim?
12. I on ce vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite.
13. A oni otidoše i nadoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.
14. I kad dode cas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim.
15. I rece im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam;
16. Jer vam kažem da je odsele necu jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem.
17. I uzevši cašu dade hvalu, i rece: Uzmite je i razdelite medu sobom;
18. Jer vam kažem da necu piti od roda vinogradskog dok ne dode carstvo Božije.
19. I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreci: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo cinite za moj spomen.
20. A tako i cašu po veceri, govoreci: Ova je caša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva.
21. Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi.
22. I Sin coveciji, dakle, ide kao što je uredeno; ali teško coveku onome koji Ga izdaje!
23. I oni staše tražiti medu sobom koji bi, dakle, od njih bio koji ce to uciniti.
24. A posta i prepiranje medu njima koji bi se držao medu njima da je najveci.
25. A On im rece: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori.
26. Ali vi nemojte tako; nego koji je najveci medu vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga.
27. Jer koji je veci, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam medu vama kao sluga.
28. A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima.
29. I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio:
30. Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest koljena Izrailjevih.
31. Rece pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas cinio kao pšenicu.
32. A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi bracu svoju.
33. A on Mu rece: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ici.
34. A On rece: Kažem ti, Petre! Danas nece zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.
35. I rece im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuce, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa.
36. A On im rece: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož.
37. Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I medu zlocince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se.
38. A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im rece: Dosta je.
39. I izišavši otide po obicaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše ucenici Njegovi.
40. A kad dode na mesto rece im: Molite se Bogu da ne padnete u napast.
41. I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu
42. Govoreci: Oce! Kad bi hteo da proneseš ovu cašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude.
43. A andeo Mu se javi s neba, i krepi Ga.
44. I buduci u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju.
45. I ustavši od molitve dode k ucenicima svojim, i nade ih, a oni spavaju od žalosti,
46. I rece im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.
47. Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, idaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je.
48. A Isus mu rece: Juda! Zar celivom izdaješ Sina covecijeg?
49. A kad oni što behu s Njim videše šta ce biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem?
50. I udari jedan od njih slugu poglavara sveštenickog, i odsece mu desno uho.
51. A Isus odgovarajuci rece: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga.
52. A glavarima sveštenickim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj rece Isus: Zar kao na hajduka izidoste s noževima i koljem da me uhvatite?
53. Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš cas i oblast tame.
54. A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara sveštenickog. A Petar idaše za Njim izdaleka.
55. A kad oni naložiše oganj nasred dvora i sedahu zajedno, i Petar sedaše medu njima.
56. Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj rece: i ovaj beše s njim.
57. A on Ga se odrece govoreci: Ženo! Ne poznajem ga.
58. I malo zatim, vide ga drugi i rece: i ti si od njih. A Petar rece: Covece! Nisam.
59. I pošto prode oko jednog sahata, drugi neko potvrdivaše govoreci: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac.
60. A Petar rece: Covece! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao.
61. I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reci Gospodnje kako mu rece: Pre nego petao zapeva odreci ceš me se triput.
62. I izišavši napolje plaka gorko.
63. A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga.
64. I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreci: Proreci ko Te udari?
65. I druge mnoge hule govorahu na Nj.
66. I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenicki i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud
67. Govoreci: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im rece: Ako vam i kažem, necete verovati.
68. A ako vas i zapitam, necete mi odgovoriti, niti cete me pustiti.
69. Odsele ce Sin coveciji sediti s desne strane sile Božije.
70. Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im rece: Vi kažete da sam ja.
71. A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedocanstva? Jer sami cusmo iz usta njegovih.