Jevanđelje po Luki 2
1. U to vreme pak izide zapovest od cesara Avgusta da se prepiše sav svet.
2. Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom.
3. I podoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad.
4. Tada pode i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog,
5. Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna.
6. I kad onamo behu, dode vreme da ona rodi.
7. I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici.
8. I behu pastiri u onom kraju koji cuvahu nocnu stažu kod stada svog.
9. I gle, andeo Gospodnji stade medu njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
10. I rece im andeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja ce biti svemu narodu.
11. Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom.
12. I eto vam znaka: Naci cete dete povito gde leži u jaslama.
13. I ujedanput postade s andelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreci:
14. Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medu ljudima dobra volja.
15. I kad andeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod.
16. I dodoše brzo, i nadoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama.
17. A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete.
18. I svi koji cuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
19. A Marija cuvaše sve reci ove i slagaše ih u srcu svom.
20. I vratiše se pastiri slaveci i hvaleci Boga za sve što cuše i videše, kao što im bi kazano.
21. I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je andeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.
22. I kad dode vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda,
23. (Kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;)
24. I da prinesu prilog, kao što je receno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubica.
25. I gle, beše u Jerusalimu covek po imenu Simeun, i taj covek beše pravedan i pobožan, koji cekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.
26. I njemu beše Sveti Duh kazao da nece videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg.
27. I kaza mu Duh te dode u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po obicaju,
28. I on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i rece:
29. Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reci svojoj;
30. Jer videše oci moje spasenje Tvoje,
31. Koje si ugotovio pred licem svih naroda,
32. Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja.
33. I Josif i mati Njegova cudahu se tome što se govoraše za Njega.
34. I blagoslovi ih Simeun, i rece Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga ce se govoriti
35. (A i tebi samoj probošce nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca.
36. I beše Ana prorocica, kci Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog,
37. I udova oko osamdeset i cetiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noc postom i molitvama.
38. I ona u taj cas dode, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji cekahu spasenja u Jerusalimu.
39. I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.
40. A dete rastijaše i jacaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu.
41. I roditelji Njegovi idahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.
42. I kad Mu bi dvanaest godina, dodoše oni u Jerusalim po obicaju praznika;
43. I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova;
44. Nego misleci da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima.
45. I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže.
46. I posle tri dana nadoše Ga u crkvi gde sedi medu uciteljima, i sluša ih, i pita ih,
47. I svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima.
48. I videvši Ga zacudiše se, i mati Njegova rece Mu: Sine! Šta ucini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.
49. I rece im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog?
50. I oni ne razumeše reci što im rece.
51. I side s njima i dode u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova cuvaše sve reci ove u srcu svom.
52. I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.