Jevanđelje po Luki 20
1. I kad On u jedan od onih dana ucaše narod u crkvi i propovedaše jevandelje, dodoše glavari sveštenicki i književnici sa starešinama,
2. I rekoše Mu govoreci: Kaži nam kakvom vlasti to ciniš? Ili ko ti je dao vlast tu?
3. A On odgovarajuci rece im: i ja cu vas upitati jednu rec, i kažite mi:
4. Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi?
5. A oni pomišljahu u sebi govoreci: Ako kažemo s neba, reci ce: Zašto mu dakle ne verovaste?
6. Ako li kažemo od ljudi, sav ce nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok.
7. I odgovoriše: Ne znamo otkuda.
8. A Isus im rece: Ni ja vama necu kazati kakvom vlasti ovo cinim.
9. A narodu poce kazivati pricu ovu: Jedan covek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.
10. I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog.
11. I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog.
12. I posla opet treceg; a oni i onog raniše, i isteraše.
13. Onda rece gospodar od vinograda: Šta cu ciniti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega.
14. A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreci: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje.
15. I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta ce dakle uciniti njima gospodar od vinograda?
16. Doci ce i pogubice ove vinogradare, i dace vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog!
17. A On pogledavši na njih rece: Šta znaci dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?
18. Svaki koji padne na taj kamen razbice se; a na koga on padne satrce ga.
19. I gledahu glavari sveštenicki i književnici u onaj cas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu pricu kaza.
20. I pažahu na Njega, i poslaše vrebace, koji se gradahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reci da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj.
21. I upitaše Ga govoreci: Ucitelju! Znamo da pravo govoriš i uciš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista uciš putu Božijem:
22. Treba li nam cesaru davati harac, ili ne?
23. A On razumevši njihovo lukavstvo rece im: Šta me kušate?
24. Pokažite mi dinar; ciji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajuci rekoše: Cesarev.
25. A On im rece: Podajte dakle šta je cesarevo cesaru, a šta je Božije Bogu.
26. I ne mogoše reci Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.
27. A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga
28. Govoreci: Ucitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom.
29. Beše sedam brace, i prvi uze ženu, i umre bez dece;
30. I uze drugi ženu, i on umre bez dece;
31. I treci je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše;
32. A posle svih umre i žena.
33. O vaskrsenju dakle koga ce od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena.
34. I odgovarajuci Isus rece im: Deca ovog sveta žene se i udaju;
35. A koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti ce se ženiti ni udavati;
36. Jer više ne mogu umreti; jer su kao andeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja.
37. A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog.
38. A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi.
39. A neki od književnika odgovarajuci rekoše: Ucitelju! Dobro si kazao.
40. I vec ne smehu ništa da Ga zapitaju. A On im rece:
41. Kako govore da je Hristos sin Davidov?
42. Kad sam David govori u psaltiru: Rece Gospod Gospodu mom: sedi meni s desne strane,
43. Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.
44. David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?
45. A kad sav narod slušaše, rece ucenicima svojim:
46. Cuvajte se od književnika, koji hoce da idu u dugackim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i zacelja na gozbama;
47. Koji jedu kuce udovicke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni ce još vecma biti osudeni.