Jevanđelje po Luki 19
1. I kad ude u Jerihon i prolažaše kroza nj,
2. I gle, covek po imenu Zakhej, koji beše starešina carinicki, i beše bogat,
3. I iskaše da vidi Isusa da Ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer beše malog rasta;
4. I potrcavši napred, pope se na dud da Ga vidi; jer Mu je onuda trebalo proci.
5. I kad dode Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i rece mu: Zakheju! Sidi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kuci.
6. I side brzo; i primi Ga radujuci se.
7. I svi, kad videše, vikahu na Njega govoreci da grešnom coveku dode u kucu.
8. A Zakhej stade i rece Gospodu: Gospode! Evo pola imanja svog dacu siromasima, i ako sam koga zaneo vraticu onoliko cetvoro.
9. A Isus mu rece: Danas dode spasenje kuci ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
10. Jer je Sin coveciji došao da nade i spase šta je izgubljeno.
11. A kad oni to slušahu nastavi kazivati pricu; jer beše blizu Jerusalima, i mišljahu da ce se odmah javiti carstvo Božije.
12. Rece dakle: Jedan covek od dobrog roda otide u daleku zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
13. Dozvavši pak deset svojih sluga dade im deset kesa, i rece im: Trgujte dok se ja vratim.
14. I gradani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreci: Necemo da on caruje nad nama.
15. I kad se on vrati, pošto primi carstvo, rece da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
16. Tada dode prvi govoreci: Gospodaru! Kesa tvoja donese deset kesa.
17. I rece mu: Dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio veran evo ti vlast nad deset gradova.
18. I dode drugi govoreci: Gospodaru! Kesa tvoja donese pet kesa.
19. A on rece i onome: i ti budi nad pet gradova.
20. I treci dode govoreci: Gospodaru! Evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i cuvao.
21. Jer sam se bojao tebe: jer si covek tvrd: uzimaš šta nisi ostavio, i žnješ šta nisi sejao.
22. A gospodar mu rece: Po tvojim cu ti recima suditi, zli slugo! Znao si da sam ja tvrd covek, uzimam šta nisam sejao:
23. Pa zašto nisi dao moje srebro trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
24. I rece onima što stajahu pred njim: Uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
25. I rekoše mu: Gospodaru! On ima deset kesa.
26. A on im odgovori: Jer vam kažem da ce se svakome koji ima dati: a od onog koji nema uzece se od njega i ono što ima.
27. A one moje neprijatelje koji nisu hteli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isecite preda mnom.
28. I kazavši ovo pode napred, i idaše gore u Jerusalim.
29. I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dvojicu od ucenika svojih
30. Govoreci: Idite u to selo prema vama, i kad udete u njega naci cete magare privezano na koje nikakav covek nikad nije usedao; odrešite ga i dovedite.
31. I ako vas ko upita: Zašto drešite: ovako mu kažite: Ono Gospodu treba.
32. A kad otidoše poslani, nadoše kao što im kaza.
33. A kad oni drešahu magare rekoše im gospodari od njega: Zašto drešite magare?
34. A oni rekoše: Ono Gospodu treba.
35. I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
36. A kad idaše, prostirahu haljine svoje po putu.
37. A kad se približi vec da side s gore maslinske, poce sve mnoštvo ucenika u radosti hvaliti Boga glasno za sva cudesa što su videli,
38. Govoreci: Blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!
39. I neki fariseji iz naroda rekoše Mu: Ucitelju! Zapreti ucenicima svojim.
40. I odgovarajuci rece im: Kažem vam: ako oni ucute, kamenje ce povikati.
41. I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
42. Govoreci: Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan šta je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od ociju tvojih.
43. Jer ce doci dani na tebe, i okružice te neprijatelji tvoji opkopima, i opkolice te, i obuzece te sa sviju strana;
44. I razbice tebe i decu tvoju u tebi, i nece ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nisi poznao vreme u kome si pohoden.
45. I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
46. Govoreci im: U pismu stoji: Dom moj dom je molitve, a vi naciniste od njega pecinu hajducku.
47. I ucaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenicki i književnici i starešine narodne gledahu da Ga pogube.
48. I ne nalažahu šta bi Mu ucinili; jer sav narod idaše za Njim, i slušahu Ga.