Jevanđelje po Luki 13
1. U to vreme, pak, dodoše neki i kazaše za Galilejce kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.
2. I odgovarajuci Isus rece im: Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?
3. Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi cete tako izginuti.
4. Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?
5. Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi cete tako izginuti.
6. Kaza im pak ovu pricu: Jedan covek imaše smokvu usadenu u svom vinogradu, i dode da traži roda na njoj, i ne nade.
7. Onda rece vinogradaru: Evo treca godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?
8. A on odgovarajuci rece mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;
9. Pa da ako rodi: Ako li ne, poseci ceš je na godinu.
10. A kad ucaše u jednoj zbornici u subotu,
11. I gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrcena, i ne mogaše se ispraviti.
12. A kad je vide, dozva je Isus i rece joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje.
13. I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.
14. A starešina od zbornice srdaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajuci rece narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lecite, a ne u dan subotni.
15. A Gospod mu odgovori i rece: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?
16. A ovu kcer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?
17. I kad On ovo govoraše stidahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.
18. A On im rece: Kakvo je carstvo Božije? I kako cu kazati da je?
19. Ono je kao zrno gorušicino, koje uzevši covek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.
20. Opet rece: Kakvo cu kazati da je carstvo Božije?
21. Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.
22. I prolažaše po gradovima i selima uceci i putujuci u Jerusalim.
23. Rece Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji ce biti spaseni? A On im rece:
24. Navalite da udete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi ce tražiti da udu i nece moci:
25. Kad ustane domacin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreci: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajuci reci ce vam: Ne poznajem vas otkuda ste.
26. Tada cete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim ucio si.
27. A On ce reci: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu cinite.
28. Onde ce biti plac i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.
29. I doci ce od istoka i zapada i severa i juga i sešce za trpezu u carstvu Božijem.
30. I gle, ima poslednjih koji ce biti prvi, i ima prvih koji ce biti poslednji.
31. U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreci Mu: Izidi i idi odavde, jer Irod hoce da te ubije.
32. I rece im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim davole i isceljujem danas i sutra, a treci dan završicu.
33. Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ici; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.
34. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim ceda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!
35. Eto ce vam se ostaviti kuca vaša pusta; a ja vam kažem: Necete mene videti dok ne dode da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.