Jevanđelje po Luki 14

1. I dogodi Mu se da dode u subotu u kucu jednog kneza farisejskog da jede hleb; i oni motrahu na Njega.

2. I gle, beše pred Njim nekakav covek na kome beše debela bolest.

3. I odgovarajuci Isus rece zakonicima i farisejima govoreci: Je li slobodno u subotu isceljivati?

4. A oni ocuteše. I dohvativši ga se isceli ga i otpusti.

5. I odgovarajuci rece im: Koji od vas ne bi svog magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?

6. I ne mogoše Mu odgovoriti na to.

7. A gostima kaza pricu, kad opazi kako izbirahu zacelja, i rece im:

8. Kad te ko pozove na svadbu, ne sedaj u zacelje, da ne bude medu gostima ko stariji od tebe;

9. I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: Podaj mesto ovome: i onda ceš sa stidom sesti na niže mesto.

10. Nego kad te ko pozove, došavši sedi na poslednje mesto, da ti kaže kad dode onaj koji te pozva: Prijatelju! Pomakni se više; tada ce tebi biti cast pred onima koji sede s tobom za trpezom.

11. Jer svaki koji se podiže, ponizice se; a koji se ponižuje, podignuce se.

12. A i onome što ih je pozvao rece: Kad daješ obed ili veceru, ne zovi prijatelje svoje, ni bracu svoju, ni rodake svoje, ni susede bogate, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;

13. Nego kad ciniš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe;

14. I blago ce ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego ce ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.

15. A kad cu to neki od onih što sedahu s Njim za trpezom rece Mu: Blago onome koji jede hleba u carstvu Božijem!

16. A On mu rece: Jedan covek zgotovi veliku veceru, i pozva mnoge;

17. I kad bi vreme veceri, posla slugu svog da kaže zvanima: Hajdete, jer je vec sve gotovo.

18. I poceše se izgovarati svi redom; prvi mu rece: Kupih njivu, i valja mi ici da je vidim; molim te izgovori me.

19. I drugi rece: Kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.

20. I treci rece: Oženih se, i zato ne mogu doci.

21. I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svom. Tada se rasrdi domacin i rece sluzi svom: Idi brzo na raskršca i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slepe.

22. I rece sluga: Gospodaru, ucinio sam kako si zapovedio, i još mesta ima.

23. I rece gospodar sluzi: Izidi na puteve i medu ograde, te nateraj da dodu da mi se napuni kuca.

24. Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi nece okusiti moje vecere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih.

25. Idaše pak s Njim mnoštvo naroda, i obazrevši se rece im:

26. Ako ko dode k meni, a ne mrzi na svog oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na bracu, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj ucenik.

27. I ko ne nosi krst svoj i za mnom ne ide, ne može biti moj ucenik.

28. I koji od vas kad hoce da zida kulu ne sedne najpre i ne proracuna šta ce ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?

29. Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati

30. Govoreci: Ovaj covek poce zidati, i ne može da dovrši.

31. Ili koji car kad pode s vojskom da se pobije s drugim carem ne sedne najpre i ne drži vecu može li s deset hiljada sresti onog što ide na njega sa dvadeset hiljada?

32. Ako li ne može, a on pošalje poslenike dok je ovaj još daleko i moli da se pomire.

33. Tako dakle svaki od vas koji se ne odrece svega što ima ne može biti moj ucenik.

34. So je dobra, ali ako so obljutavi, cim ce se osoliti?

35. Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da cuje neka cuje.