Jevanđelje po Luki 15

1. I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga cuju.

2. I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreci: Ovaj prima grešnike i jede s njima.

3. A On im kaza pricu ovu govoreci:

4. Koji covek od vas imajuci sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nade?

5. I našavši digne je na rame svoje radujuci se,

6. I došavši kuci sazove prijatelje i susede govoreci im: Radujte se sa mnom: ja nadoh svoju ovcu izgubljenu.

7. Kažem vam da ce tako biti veca radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

8. Ili koja žena imajuci deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svece, i ne pomete kuce, i ne traži dobro dok ne nade?

9. I našavši sazove drugarice i susede govoreci: Radujte se sa mnom: ja nadoh dinar izgubljeni.

10. Tako, kažem vam, biva radost pred andelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.

11. I rece: Jedan covek imaše dva sina,

12. I rece mladi od njih ocu: Oce! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.

13. I potom do nekoliko dana pokupi mladi sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeci besputno.

14. A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nade u nevolji.

15. I otišavši pribi se kod jednog coveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da cuva svinje.

16. I željaše napuniti trbuh svoj rošcicima koje svinje jedahu, i niko mu ih ne davaše.

17. A kad dode k sebi, rece: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!

18. Ustacu i idem ocu svom, pa cu mu reci: Oce! Sagreših Nebu i tebi,

19. I vec nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.

20. I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrcavši zagrli ga i celiva ga.

21. A sin mu rece: Oce, sagreših Nebu i tebi, i vec nisam dostojan nazvati se sin tvoj.

22. A otac rece slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obucu na noge.

23. I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

24. Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nade se. I stadoše se veseliti.

25. A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeci kad se približi kuci cu pevanje i podvikivanje.

26. I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?

27. A on mu rece: Brat tvoj dode; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.

28. A on se rasrdi i ne htede da ude. Tada izide otac njegov i moljaše ga.

29. A on odgovarajuci rece ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;

30. A kad dode taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

31. A on mu rece: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

32. Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nade se.