Jevanđelje po Luki 8

1. Posle toga idaše On po gradovima i po selima uceci i propovedajuci jevandelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.

2. I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam davola izide,

3. I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.

4. A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u prici:

5. Izide sejac da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,

6. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.

7. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.

8. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreci ovo povika: Ko ima uši da cuje neka cuje.

9. A ucenici Njegovi pitahu Ga govoreci: Šta znaci prica ova?

10. A On rece: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pricama, da gledajuci ne vide, i cujuci ne razumeju.

11. A prica ova znaci: Seme je rec Božija.

12. A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi davo, i uzima rec iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.

13. A koje je na kamenu to su oni koji kad cuju s radosti primaju rec; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dode vreme kušanja otpadnu.

14. A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.

15. A koje je na dobroj zemlji to su oni koji rec slušaju, i u dobrom i cistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreci povika: Ko ima uši da cuje neka cuje.

16. Niko, pak, svece ne poklapa sudom kad je zapali, niti mece pod odar, nego je metne na svecnjak da vide svetlost koji ulaze.

17. Jer nema ništa tajno što nece biti javno, ni sakriveno što se nece doznati i na videlo izici.

18. Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, dace mu se, a ko nema, uzece se od njega i ono što misli da ima.

19. Dodoše pak k Njemu mati i braca Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.

20. I javiše Mu govoreci: Mati Tvoja i braca Tvoja stoje napolju, hoce da Te vide.

21. A On odgovarajuci rece im: Mati moja i braca moja oni su koji slušaju rec Božiju i izvršuju je.

22. I dogodi se u jedan dan On ude s ucenicima svojim u ladu, i rece im: Da predemo na one strane jezera. I podoše.

23. A kad idahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.

24. I pristupivši probudiše Ga govoreci: Ucitelju! Ucitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.

25. A njima rece: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i cudahu se govoreci jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?

26. I dodoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.

27. A kad izide On na zemlju, srete Ga jedan covek iz grada u kome behu davoli od mnogo godina, i u haljine ne oblacaše se, i ne življaše u kuci, nego u grobovima.

28. A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i rece zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muci me.

29. Jer Isus zapovedi duhu necistom da izide iz coveka: jer ga mucaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga cuvaju, i iskida sveze, i teraše ga davo po pustinji.

30. A Isus ga zapita govoreci: Kako ti je ime? A on rece: Legeon; jer mnogi davoli behu ušli u nj.

31. I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.

32. A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih udu. I dopusti im.

33. Tada izidoše davoli iz coveka i udoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.

34. A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.

35. I izidoše ljudi da vide šta je bilo, i dodoše k Isusu, i nadoše coveka iz koga davoli behu izišli, a on sedi obucen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.

36. A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.

37. I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On ude u ladu i otide natrag.

38. Covek, pak, iz koga izidoše davoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreci:

39. Vrati se kuci svojoj, i kazuj šta ti ucini Bog. I otide propovedajuci po svemu gradu šta mu Isus ucini.

40. A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi ocekivahu.

41. I gle, dode covek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da ude u kucu njegovu;

42. Jer u njega beše jedinica kci od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad idaše Isus, turkaše Ga narod.

43. I beše jedna bolesna žena od tecenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izleciti,

44. I pristupivši sastrag dotace se skuta od haljine Njegove, i odmah stade tecenje krvi njene.

45. I rece Isus: Ko je to što se dotace mene? A kad se svi odgovarahu, rece Petar i koji behu s njim: Ucitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotace mene?

46. A Isus rece: Neko se dotace mene; jer ja osetih silu koja izide iz mene.

47. A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhcuci, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotace i kako odmah ozdravi.

48. A On joj rece: Ne boj se, kceri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.

49. Dok On još govoraše, dode neko od kuce starešine zbornickog govoreci mu: Umre kci tvoja, ne trudi ucitelja.

50. A kad cu Isus, odgovori mu govoreci: Ne boj se, samo veruj, i oživece.

51. A kad dode u kucu, ne dade nijednome uci osim Petra i Jovana i Jakova, i devojcinog oca i matere.

52. A svi plakahu i jaukahu za njom; a On rece: Ne placite, nije umrla nego spava.

53. I podsmevahu Mu se znajuci da je umrla.

54. A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreci: Devojko! Ustani!

55. I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.

56. I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.