Jevanđelje po Luki 24

1. A u prvi dan nedeljni dodoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;

2. Ali nadoše kamen odvaljen od groba.

3. I ušavši ne nadoše telo Gospoda Isusa.

4. I kad se one cudahu tome, gle, dva coveka staše pred njima u sjajnim haljinama;

5. A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga medu mrtvima?

6. Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji,

7. Govoreci da Sin coveciji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treci dan da ustane.

8. I opomenuše se reci Njegovih.

9. I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim.

10. A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.

11. I njima se uciniše njihove reci kao laž, i ne verovaše im.

12. A Petar ustavši otrca ka grobu, i natkucivši se vide same haljine gde leže, i otide cudeci se u sebi šta bi.

13. I gle, dvojica od njih idahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus.

14. A oni govorahu medu sobom o svima ovim dogadajima.

15. I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i idaše s njima.

16. A oci im se držahu da Ga ne poznaše.

17. A On im rece: Kakav je to razgovor koji imate medu sobom iduci, i što ste neveseli?

18. A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajuci rece Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi cuo šta je u njemu bilo ovih dana?

19. I rece im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarecanina, koji beše prorok, silan u delu i u reci pred Bogom i pred svim narodom;

20. Kako Ga predadoše glavari sveštenicki i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga?

21. A mi se nadasmo da je On Onaj koji ce izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treci dan kako to bi.

22. A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu,

23. I ne našavši tela njegovog dodoše govoreci da su im se andeli javili koji su kazali da je On živ.

24. I idoše jedni od naših na grob, i nadoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše.

25. I On im rece: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!

26. Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da ude u slavu svoju?

27. I pocevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

28. I približiše se k selu u koje idahu, i On cinjaše se da hoce dalje da ide.

29. I oni Ga ustavljahu govoreci: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noc. I ude s njima da noci.

30. I kad sedaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.

31. Tada se njima otvoriše oci i poznaše Ga. I Njega nestade.

32. I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?

33. I ustavši onaj cas, vratiše se u Jerusalim, i nadoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima,

34. Koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.

35. I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.

36. A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade medu njima, i rece im: Mir vam.

37. A oni se uplašiše, i poplašeni buduci, mišljahu da vide duha.

38. I rece im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša?

39. Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.

40. I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.

41. A dok oni još ne verovahu od radosti i cudahu se rece im: Imate li ovde šta za jelo?

42. A oni Mu daše komad ribe pecene, i meda u sacu.

43. I uzevši izjede pred njima.

44. I rece im: Ovo su reci koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.

45. Tada im otvori um da razumeju pismo.

46. I rece im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treci dan;

47. I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima pocevši od Jerusalima.

48. A vi ste svedoci ovome.

49. I gle, ja cu poslati obecanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obucete u silu s visine.

50. I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.

51. I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo.

52. I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošcu.

53. I behu jednako u crkvi hvaleci i blagosiljajuci Boga. Amin.