Jevanđelje po Luki 7

1. A kad svrši sve reci svoje pred narodom, dode u Kapernaum.

2. U kapetana pak jednog beše sluga bolestan na umoru koji mu beše mio.

3. A kad cu za Isusa, posla k Njemu starešine judejske moleci Ga da bi došao da mu isceli slugu.

4. A oni došavši k Isusu moljahu Ga lepo govoreci: Dostojan je da mu to uciniš;

5. Jer ljubi narod naš, i nacini nam zbornicu.

6. A Isus idaše s njima. I kad vec behu blizu kuce, posla kapetan k Njemu prijatelje govoreci Mu: Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da udeš pod moju strehu;

7. Zato i ne držah sebe dostojnog da Ti dodem, nego samo reci rec, i ozdravice sluga moj.

8. Jer i ja sam covek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi, i ide; i drugom: Dodi, i dode; i sluzi svom: Ucini to, i ucini.

9. A kad to cu Isus, zacudi mu se, i okrenuvši se narodu koji idaše za Njim rece: Kažem vam: ni u Izrailju tolike vere ne nadoh.

10. I vrativši se poslani nadoše bolesnog slugu zdravog.

11. I potom idaše u grad koji se zovi Nain, i s Njim idahu mnogi ucenici Njegovi i mnoštvo naroda.

12. Kad se približiše k vratima gradskim, i gle, iznošahu mrtvaca, jedinca sina matere njegove, i ona beše udovica i naroda iz grada mnogo idaše s njom.

13. I videvši je Gospod sažali Mu se za njom, i rece joj: Ne placi.

14. I pristupivši prihvati za sanduk; a nosioci stadoše, i rece: Momce! Tebi govorim, ustani.

15. I sede mrtvac i stade govoriti; i dade ga materi njegovoj.

16. A strah obuze sve, i hvaljahu Boga govoreci: Veliki prorok izide medu nama, i Bog pohodi narod svoj.

17. I otide glas ovaj o Njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.

18. I javiše Jovanu ucenici njegovi za sve ovo.

19. I dozvavši Jovan dva od ucenika svojih posla ih k Isusu govoreci: Jesi li ti Onaj što ce doci, ili drugog da cekamo?

20. Došavši pak ljudi k Njemu rekoše: Jovan krstitelj posla nas k tebi govoreci: Jesi li ti Onaj što ce doci, ili drugog da cekamo?

21. A u taj cas isceli mnoge od bolesti i od muka i od zlih duhova, i mnogima slepima darova vid.

22. I odgovarajuci Isus rece im: Idite i kažite Jovanu šta videste i custe: slepi progledaju, hromi hode, gubavi ciste se, gluvi cuju, mrtvi ustaju, siromašnima propoveda se jevandelje.

23. I blago onome koji se ne sablazni o mene.

24. A kad otidoše ucenici Jovanovi, poce narodu govoriti za Jovana: Šta ste izišli u pustinji da vidite? Trsku, koju ljulja vetar?

25. Šta ste, dakle, izašli da vidite? Coveka u meke haljine obucena? Eto, koji gospodske haljine nose i u slastima žive po carskim su dvorovima.

26. Šta ste dakle izišli da vidite? Proroka? Da, ja vam kažem, i više od proroka;

27. Jer je ovo onaj za koga je pisano: Eto ja šaljem andela svog pred licem Tvojim koji ce pripraviti put Tvoj pred Tobom.

28. Jer vam kažem: Nijedan izmedu rodenih od žena nije veci prorok od Jovana krstitelja; a najmanji u carstvu Božijem veci je od njega.

29. I svi ljudi koji slušahu i carinici opravdaše Boga, i krstiše se krštenjem Jovanovim;

30. A fariseji i književnici odbaciše savet Božji za njih, I ne hteše da ih on krsti.

31. A Gospod rece: Kakvi cu kazati da su ljudi ovog roda? I kakvi su?

32. Oni su kao deca koja sede po ulicama i dozivaju jedno drugo i govore: Svirasmo vam, i ne igraste, žalismo vam se, i ne plakaste.

33. Jer dode Jovan krstitelj koji ni jede hleb ni pije vino, a vi kažete: Ðavo je u njemu;

34. Dode Sin coveciji koji i jede i pije, a vi kažete: Gle coveka izelice i pijanice, druga carinicima i grešnicima.

35. I opravdaše premudrost sva deca njena.

36. Moljaše Ga pak jedan od fariseja da bi obedovao u njega; i ušavši u kucu farisejevu sede za trpezu:

37. I gle, žena u gradu koja beše grešnica doznavši da je Isus za trpezom u kuci farisejevoj, donese sklenicu mira;

38. I stavši sastrag kod nogu Njegovih plakaše, i stade prati noge Njegove suzama, i kosom od svoje glave otiraše, i celivaše noge Njegove, i mazaše mirom.

39. A kad vide farisej koji Ga je dozvao, rece u sebi govoreci: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotice: jer je grešnica.

40. I odgovarajuci Isus rece mu: Simone! Imam ti nešto kazati. A on rece: Ucitelju! Kaži.

41. A Isus rece: Dvojica behu dužni jednom dužniku, jedan beše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.

42. A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži koji ce ga od njih dvojice vecma ljubiti.

43. A Simon odgovarajuci rece: Mislim onaj kome najviše pokloni. A On mu rece: Pravo si sudio.

44. I okrenuvši se k ženi rece Simonu: Vidiš li ovu ženu? Ja udoh u tvoju kucu, ni vode mi na noge nisi dao; a ona suzama obli mi noge, i kosom od glave svoje otre.

45. Celiva mi nisi dao; a ona otkako udoh ne presta celivati mi nogu.

46. Uljem nisi pomazao glave moje; a ona mirom pomaza mi noge.

47. Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.

48. A njoj rece: Opraštaju ti se gresi.

49. I stadoše u sebi govoriti oni što sedahu s Njim za trpezom: Ko je Ovaj što i grehe oprašta?

50. A ženi rece: Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.