Jevanđelje po Luki 18
1. Kaza im pak i pricu kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži,
2. Govoreci: U jednom gradu beše jedan sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stidaše.
3. A u onom gradu beše jedna udovica i dolažaše k njemu govoreci: Ne daj me mom suparniku.
4. I ne htede zadugo. A najposle rece u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim,
5. No buduci da mi dosaduje ova udovica, odbranicu je, da mi jednako ne dolazi i ne dosaduje.
6. Tada rece Gospod: Cujte šta govori nepravedni sudija.
7. A kamoli Bog nece odbraniti izbranih svojih koji Ga mole dan i noc?
8. Kažem vam da ce ih odbraniti brzo. Ali Sin coveciji kad dode hoce li naci veru na zemlji?
9. A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza pricu ovu:
10. Dva coveka udoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik.
11. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubocinci ili kao ovaj carinik.
12. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.
13. A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni ociju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreci: Bože! Milostiv budi meni grešnome.
14. Kažem vam da ovaj otide opravdan kuci svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže ponizice se; a koji se sam ponižuje podignuce se.
15. Donošahu k Njemu i decu da ih se dotakne; a kad videše ucenici, zapretiše im.
16. A Isus dozvavši ih rece: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božije.
17. I kažem vam zaista: koji ne primi carstvo Božije kao dete, nece uci u njega.
18. I zapita Ga jedan knez govoreci: Ucitelju blagi! Šta da ucinim da nasledim život vecni?
19. A Isus rece mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga.
20. Zapovesti znaš: ne cini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoci lažno; poštuj oca i mater svoju.
21. A on rece: Sve sam ovo sacuvao od mladosti svoje.
22. A kad to cu Isus rece mu: Još ti jedno nedostaje: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaceš blago na nebu; i hajde za mnom.
23. A kad on cu to postade žalostan, jer beše vrlo bogat.
24. A kad ga vide Isus gde postade žalostan, rece: Kako je teško uci u carstvo Božije onima koji imaju bogatstvo!
25. Lakše je kamili proci kroz iglene uši negoli bogatom uci u carstvo Božije.
26. A oni koji slušahu rekoše: Ko se dakle može spasti?
27. A On rece: Šta je u ljudi nemoguce u Boga je moguce.
28. A Petar rece: Eto mi smo ostavili sve i za Tobom idemo.
29. A On im rece: Zaista vam kažem: nema nijednoga koji bi ostavio kucu, ili roditelje, ili bracu, ili sestre, ili ženu, ili decu carstva radi Božijeg,
30. Koji nece primiti više u ovo vreme, i na onom svetu život vecni.
31. Uze pak dvanaestoricu i rece im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve ce se svršiti što su proroci pisali za Sina covecijeg.
32. Jer ce Ga predati neznabošcima, i narugace Mu se, i ružice Ga, i popljuvace Ga,
33. I bice Ga, i ubice Ga; i treci dan ustace.
34. I oni ništa od toga ne razumeše, i beseda ova beše od njih sakrivena, i ne razumeše šta im se kaza.
35. A kad se približi k Jerihonu, jedan slepac sedaše kraj puta proseci.
36. A kad cu narod gde prolazi zapita: Šta je to?
37. I kazaše mu da Isus Nazarecanin prolazi.
38. I povika govoreci: Isuse, sine Davidov! Pomiluj me.
39. I precahu mu oni što idahu napred da ucuti; a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me.
40. I Isus stade i zapovedi da Mu ga dovedu; a kad Mu se približi, zapita ga
41. Govoreci: Šta hoceš da ti ucinim? A on rece: Gospode! Da progledam.
42. A Isus rece: Progledaj; vera tvoja pomože ti.
43. I odmah progleda, i pode za Njim hvaleci Boga. I svi ljudi koji videše hvaljahu Boga.