Jevanđelje po Luki 5

1. Jedanput pak, kad narod naleže k Njemu da slušaju rec Božiju On stajaše kod jezera genisaretskog,

2. I vide dve lade gde stoje u kraju, a ribari behu izišli iz njih i ispirahu mreže:

3. I ude u jednu od lada koja beše Simonova, i zamoli ga da malo odmakne od kraja; i sedavši ucaše narod iz lade.

4. A kad presta govoriti, rece Simonu: Hajde na dubinu, i bacite mreže svoje te lovite.

5. I odgovarajuci Simon rece Mu: Ucitelju! Svu noc smo se trudili, i ništa ne uhvatismo: ali po Tvojoj reci bacicu mrežu.

6. I ucinivši to uhvatiše veliko mnoštvo riba, i mreže im se prodreše.

7. I namagoše na društvo koje beše na drugoj ladi da dodu da im pomognu; i dodoše, i napuniše obe lade tako da se gotovo potope.

8. A kad vide Simon Petar, pripade ka kolenima Isusovim govoreci: Izidi od mene, Gospode! Ja sam covek grešan.

9. Jer beše ušao strah u njega i u sve koji behu s njim od mnoštva riba koje uhvatiše;

10. A tako i u Jakova i Jovana, sinove Zevedejeve, koji behu drugovi Simonovi. I rece Isus Simonu: Ne boj se; odsele ceš ljude loviti.

11. I izvukavši obe lade na zemlju ostaviše sve, i otidoše za Njim.

12. I kad beše Isus u jednom gradu, i gle, covek sav u gubi: i videvši Isusa pade nicice moleci Mu se i govoreci: Gospode! Ako hoceš možeš me ocistiti.

13. I pruživši ruku dohvati ga se. I rece: Hocu, ocisti se. I odmah guba spade s njega.

14. I On mu zapovedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za ocišcenje svoje, kako je zapovedio Mojsije za svedocanstvo njima.

15. Ali se glas o Njemu još vecma razlažaše, i mnoštvo naroda stecaše se da Ga slušaju i da ih isceljuje od njihovih bolesti.

16. A On odlažaše u pustinju i moljaše se Bogu.

17. I jedan dan ucaše On, i onde sedahu fariseji i zakonici koji behu došli iz sviju sela galilejskih i judejskih i iz Jerusalima; i sila Gospodnja isceljivaše ih.

18. I gle, ljudi donesoše na odru coveka koji beše uzet, i tražahu da ga unesu i metnu preda Nj;

19. I ne našavši kuda ce ga uneti od naroda, popeše se na kucu i kroz krov spustiše ga s odrom na sredu pred Isusa.

20. I videvši veru njihovu rece mu: Covece! Opraštaju ti se gresi tvoji.

21. I poceše pomišljati književnici i fariseji govoreci: Ko je ovaj što huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga?

22. A kad razume Isus pomisli njihove, odgovarajuci rece im: Šta mislite u srcima svojim?

23. Šta je lakše reci: Opraštaju ti se gresi tvoji? Ili reci: Ustani i hodi?

24. Nego da znate da vlast ima Sin coveciji na zemlji opraštati grehe, (rece uzetome:) tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj i idi kuci svojoj.

25. I odmah ustade pred njima, i uze na cemu ležaše, i otide kuci svojoj hvaleci Boga.

26. I svi se zaprepastiše, i hvaljahu Boga, i napunivši se straha govorahu: Cuda se nagledasmo danas!

27. I potom izide, i vide carinika po imenu Levija gde sedi na carini, i rece mu: Hajde za mnom.

28. I ostavivši sve, ustade i pode za Njim.

29. I zgotovi Mu Levije kod kuce svoje veliku cast; i beše mnogo carinika i drugih koji sedahu s Njim za trpezom.

30. I vikahu na Njega književnici i fariseji govoreci ucenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jedete i pijete?

31. I odgovarajuci Isus rece im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.

32. Ja nisam došao da dozovem pravednike nego grešnike na pokajanje.

33. A oni Mu rekoše: Zašto ucenici Jovanovi poste cesto i mole se Bogu, tako i farisejski; a tvoji jedu i piju?

34. A On im rece: Možete li svatove naterati da poste dok je ženik s njima?

35. Nego ce doci dani kad ce se oteti od njih ženik, i onda ce postiti u one dane.

36. Kaza im pak i pricu: Niko ne mece zakrpe od nove haljine na staru haljinu, inace ce i novu razdreti, i staroj ne lici šta je od novog.

37. I niko ne lije vino novo u mehove stare; inace prodre novo vino mehove i ono se prolije, i mehovi propadnu;

38. Nego vino novo u mehove nove treba liti, i oboje ce se sacuvati.

39. I niko pivši staro nece odmah novog; jer veli: Staro je bolje.