Knjiga proroka Jezekilja 9

1. Potom povika glasno, te cuh, i rece: Pristupite koji ste poslani na grad svaki s oružjem svojim smrtnim u ruci.

2. I gle, šest ljudi dode do visokih vrata, koja gledaju na sever, svaki sa svojim oružjem smrtnim u ruci, i medu njima beše jedan covek obucen u platno s opravom pisarskom uz bedricu; i došavši stadoše kod oltara bronzanog.

3. A slava Boga Izrailjevog podiže se s heruvima, na kojima beše, na prag od doma, i viknu coveka obucenog u platno koji imaše uz bedricu opravu pisarsku.

4. I rece mu Gospod: Prodi posred grada, posred Jerusalima, i zabeleži belegom cela onim ljudima koji uzdišu i koji ridaju radi svih gadova što se cine usred njega.

5. A drugima rece i cuh: Prodite za njim po gradu, i pobijte, neka ne žali oko vaše niti se smilujte;

6. Starce i mladice, i devojke i decu i žene pobijte da se istrebe; ali na kome god bude znak, k njemu ne pristupajte; i pocnite od moje svetinje. I poceše od moje svetinje. I poceše od starešina što behu pred domom.

7. I rece im: Oskvrnite dom, i napunite tremove pobijenih; idite. I izašavši stadoše ubijati.

8. A kad ubijahu i ja ostah, padoh na lice svoje i povikah i rekoh: Jaoh Gospode Gospode, eda li ceš zatrti sav ostatak Izrailjev izlivši gnev svoj na Jerusalim?

9. A On mi rece: Bezakonje doma Izrailjevog i Judinog preveliko je, i puna je zemlja krvi, i grad je pun opacine; jer rekoše: Gospod je ostavio zemlju, i Gospod ne vidi.

10. Zato ni moje oko nece žaliti, niti cu se smilovati; put njihov obraticu na glavu njihovu.

11. I gle, covek obuceni u platno, kome uz bedricu beše oprava pisarska, javi govoreci: Ucinio sam kako si mi zapovedio.