Knjiga proroka Jezekilja 24
1. Potom godine devete, desetog meseca, desetog dana, dode mi rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, zapiši ime ovog dana, ovog istog dana; u taj dan dode car vavilonski na Jerusalim.
3. I kaži pricu tom domu odmetnickom, i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: pristavi lonac, pristavi, i nalij u nj vode.
4. Složi u nj delove, sve dobre delove, stegno i plece, i napuni ga najboljih kostiju.
5. Uzmi najbolje iz stada, i naloži kosti ispod njega, i uzvari dobro da se i kosti raskuvaju u njemu.
6. Jer ovako veli Gospod Gospod: Teško gradu krvnickom, loncu, na kome stoji zagorel, s kog nece da side zagorel; povadi deo po deo; žreb da se ne baci za nj.
7. Jer je krv njegova usred njega; na go kamen metnu je, ne proli je na zemlju da se pokrije prahom.
8. Raspalivši gnev da ucinim osvetu, metnucu krv njegovu na go kamen da se ne pokrije.
9. Zato ovako govori Gospod Gospod: Teško gradu krvnickom! I ja cu naložiti velik oganj.
10. Nanesi drva, i raspali oganj, neka se straši meso, zacini korenjem, i kosti neka izgore.
11. Metni ga praznog na živo ugljevlje da se ugreje i izgori bronza njegova i da se stopi u njemu necistota njegova i da nestane zagoreli njegove.
12. Lažima dosadio mi je; zato nece izaci iz njega mnoga zagorel njegova; u oganj ce zagorel njegova.
13. U necistoti je tvojoj grdilo tvoje; jer sam te cistio, ali se ti ne ocisti; neceš se više cistiti od necistote svoje, dokle ne namirim gnev svoj nad tobom.
14. Ja Gospod govorih; doci ce, i izvršicu; necu odustati niti cu žaliti niti cu se raskajati, po putevima tvojim i po delima tvojim sudice ti, govori Gospod Gospod.
15. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
16. Sine covecji, evo ja cu ti uzeti želju ociju tvojih zlom, ali ne tuži ni placi, niti suza roni.
17. Nemoj uzdisati, ne žali kako biva za mrtvim, metni kapu na glavu, i obucu svoju obuj na noge, i usta svojih nemoj pokriti i hleba nicijeg ne jedi.
18. I govorih ujutru narodu, a uvece mi umre žena; i sutradan ucinih kako mi beše zapovedeno.
19. I rece mi narod: Hoceš li nam kazati šta nam je to što radiš?
20. I odgovorih im: Dode mi rec Gospodnja govoreci:
21. Reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: evo, ja cu oskvrniti svetinju svoju, velicanstvo sile vaše, želju ociju vaših i šta je milo duši vašoj; i sinovi ce vaši i kceri vaše koje ostaviste pasti od maca.
22. I cinicete kako ja cinim: usta necete pokriti i hleba nicijeg necete jesti;
23. I kape ce vam biti na glavama i obuca na nogama; necete tužiti ni plakati, nego cete sa bezakonja svojih cileti i uzdisacete jedan s drugim.
24. I Jezekilj ce vam biti znak: cinicete sve što on cini; kad to dode, poznacete da sam ja Gospod Gospod.
25. A ti, sine covecji, u onaj dan kad im uzmem silu njihovu, radost slave njihove, želju ociju njihovih i za cim teži duša njihova, sinove njihove i kceri njihove,
26. U taj dan ko pobegne, nece li doci k tebi da ti donese glas?
27. U taj ce se dan otvoriti usta tvoja prema onom ko pobegne, i govoriceš i neceš više biti nem; i biceš im znak, i oni ce poznati da sam ja Gospod.