Knjiga proroka Jezekilja 31
1. A jedanaeste godine, treceg meseca, prvog dana, dode mi rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, kaži Faraonu caru misirskom i narodu njegovom: Na šta si nalik u velicini svojoj?
3. Eto, Asirac beše kedar na Livanu, lepih grana i debelog hlada i visokog rasta, kome vrhovi behu medu gustim granama.
4. Voda ga odgoji, bezdana ga uzvisi; ona rekama svojim tecaše oko njegovog stabla i puštaše potoke svoje k svim drvetima poljskim.
5. Zato rast njegov nadvisi sva drveta poljska, i umnožiše se grane njegove, i od mnoštva vode raširiše se odvode njegove kad ih puštaše.
6. Na granama njegovim vijahu gnezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovim sve zveri poljske ležahu se, i u hladu njegovom sedahu svi veliki narodi.
7. I beše lep velicinom svojom i dužinom grana svojih, jer mu koren beše kod velike vode.
8. Kedri u vrtu Božjem ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednaciti s njegovim granama, i javori ne behu kao ogranci njegovi; nijedno drvo u vrtu Božjem ne beše na lepotu tako kao on.
9. Ucinih ga lepog mnoštvom grana da mu zavidahu sva drveta edemska što behu u vrtu Božjem.
10. Zato ovako veli Gospod Gospod: Što je visok narastao, i digao vrh svoj medu guste grane, i srce se njegovo ponelo visinom njegovom,
11. Zato ga dadoh u ruku najsilnijem medu narodima da cini s njim šta hoce, odvrgoh ga za bezbožnost njegovu.
12. I tudinci, najljuci izmedu naroda, posekoše ga i ostaviše ga; grane mu popadaše po gorama i po svim dolinama, i ogranci mu se izlomiše po svim potocima na zemlji; i svi narodi zemaljski otidoše iz hlada njegovog i ostaviše ga.
13. Na izvaljenom panju njegovom stanuju sve ptice nebeske, i na granama su njegovim sve zveri poljske,
14. Da se ne ponosi visinom svojom ni jedno drvo kraj vode i ne diže vrha svog medu guste grane, i od svih što se natapaju da se ni jedno ne uzda u sebe radi svoje velicine; jer su svi predani na smrt, baceni u najdonji kraj zemlje medu sinove ljudske s onima koji silaze u jamu.
15. Ovako veli Gospod Gospod: U koji dan side u grob, ucinih žalost, pokrih bezdanu njega radi, i ustavih reke njene, i velika voda stade, i rascvelih za njim Livan, i sva drveta poljska povenuše za njim.
16. Praskom padanja njegovog ustresoh narode, kad ga svalih u grob s onima koji silaze u jamu; i utešiše se na najdonjoj strani zemlje sva drveta edemska, što je najbolje i najlepše na Livanu, sva što se natapahu.
17. I oni sidoše s njim u grob k onima što su pobijeni macem, i mišica njegova, i koji sedahu u hladu njegovom medu narodima.
18. Na koje si medu drvetima edemskim nalik slavom i velicinom? Ali ceš biti oboren s drvetima edemskim u najdonji kraj zemlje, medu neobrezanima ceš ležati s onima koji su pobijeni macem. To je Faraon i sav narod njegov, govori Gospod Gospod.