Knjiga proroka Jezekilja 3
1. I rece mi: Sine covecji, pojedi šta je pred tobom, pojedi ovu knjigu, pa idi, govori domu Izrailjevom.
2. I otvorih usta, i založi me onom knjigom.
3. I rece mi: Sine covecji, nahrani trbuh svoj i creva svoja napuni ovom knjigom koju ti dajem. I pojedoh je, i beše mi u ustima slatka kao med.
4. Zatim rece mi: Sine covecji, idi k domu Izrailjevom, i govori i moje reci.
5. Jer se ne šalješ k narodu nepoznatog jezika i nerazumljivog govora, nego k domu Izrailjevom;
6. Ne k mnogim narodima nepoznatog jezika i nerazumljivog govora kojima reci ne bi razumeo; k njima da te pošaljem, poslušali bi te.
7. Ali dom Izrailjev nece te poslušati, jer nece mene da poslušaju; jer je sav dom Izrailjev tvrdog obraza i upornog srca.
8. Evo dadoh tebi obraz tvrd prema njihovom obrazu i celo tvrdo prema njihovom celu.
9. Kao kamen dijamant, tvrde od stene dadoh ti celo; ne boj ih se, niti se plaši od njih, zato što su dom odmetnicki.
10. Potom rece mi: Sine covecji, sve reci moje što cu ti govoriti primaj u srce svoje i slušaj ušima svojim.
11. I k roblju, k sinovima naroda svog, i govori im i reci im: Tako veli Gospod Gospod; poslušali ili ne poslušali.
12. Tada podiže me duh, i cuh za sobom glas gde se silno razleže: Blagoslovena slava Gospodnja s mesta Njegovog;
13. I lupu krila onih životinja koja udarahu jedno u drugo i prasku tockova prema njima, glas koji se silno razlegaše.
14. I duh me podiže i odnese i idah žalostan od srdnje u duhu svom; ali ruka Gospodnja silna beše nada mnom.
15. I dodoh k roblju u Telaviv, koje stanovaše na reci Hevaru, i sedoh gde oni sedahu, i sedeh onde medu njima cudeci se.
16. A posle sedam dana dode mi rec Gospodnja govoreci:
17. Sine covecji, postavih te stražarem domu Izrailjevom, da slušaš reci iz mojih usta i opominješ ih od mene.
18. Kad kažem bezbožniku: Poginuceš, a ti ga ne opomeneš i ne govoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnog puta njegovog, da bi ga sacuvao u životu, onaj ce bezbožnik poginuti sa svog bezakonja; ali cu krv njegovu iskati iz tvojih ruku.
19. A kad ti opomeneš bezbožnika, a on se ne vrati od bezbožnosti svoje i sa zlog puta svog, on ce poginuti s bezakonja svog, a ti ceš sacuvati dušu svoju.
20. Ako li se pravednik odvrati od pravde svoje, i stane ciniti bezakonje, i ja mu podmetnem na šta ce se spotaci, te pogine, a ti ga ne opomenu, on ce poginuti sa svog greha, i nece se pomenuti pravedna dela njegova što je cinio, ali cu krv njegovu iskati iz tvoje ruke.
21. Ako li ti opomeneš pravednika da ne greši pravenik, i on prestane grešiti, on ce živeti, jer primi opomenu, a ti ceš sacuvati dušu svoju.
22. I dode onde nada me ruka Gospodnja, i rece mi: Ustani, izidi u polje, i onde cu govoriti s tobom.
23. I ustavši otidoh u polje, a gle, slava Gospodnja stajaše onde kao slava koju videh na reci Hevaru, i padoh na lice svoje.
24. I ude u me duh, i postavi me na noge; i progovori sa mnom i rece mi: Idi, zatvori se u kucu svoju.
25. Jer, sine covecji, evo, metnuce na te uzice, i svezace te njima, i neceš izlaziti medu njih.
26. I ja cu uciniti da ti se jezik prilepi za grlo, te ceš onemeti, i neceš ih karati, jer su dom odmetnicki.
27. Ali kad ti progovorim, otvoricu ti usta, i kazaceš im: Ovako veli Gospod Gospod; ko ce slušati, neka sluša, a ko nece slušati, neka ne sluša: jer su dom odmetnicki.