Knjiga proroka Jezekilja 34
1. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako veli Gospod Gospod: Teško pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri?
3. Pretilinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete.
4. Slabih ne krepite, i bolesne ne lecite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima.
5. I raspršaše se nemajuci pastira, i raspršavši se postaše hrana svim zverima poljskim.
6. Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži.
7. Zato, pastiri, cujte rec Gospodnju;
8. Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, što stado moje posta grabež, i ovce moje postaše hrana svim zverima poljskim nemajuci pastira, i pastiri moji ne traže stada mog, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mog ne pasu;
9. Zato, pastiri, cujte rec Gospodnju;
10. Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te pastire, i iskacu stado svoje iz njihovih ruku, i necu im dati više da pasu stado, i nece više pastiri pasti sami sebe, nego cu oteti ovce svoje iz usta njihovih i nece im biti hrana.
11. Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo me, ja cu tražiti ovce svoje i gledati ih.
12. Kao što pastir traži stado svoje kad je kod ovaca svojih raspršenih, tako cu tražiti ovce svoje i otecu ih iz svih mesta kuda se raspršaše kad beše oblacno i mracno.
13. I izvešcu ih iz naroda, i pokupicu ih iz zemalja, i dovešcu ih u zemlju njihovu, i pašcu ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim u zemlji.
14. Na dobroj paši pašcu ih, i tor ce im biti na visokim gorama izrailjevim; onde ce ležati u dobrom toru i po obilatoj ce paši pasti na gorama Izrailjevim.
15. Ja cu pasti stado svoje, i ja cu ih odmarati, govori Gospod Gospod.
16. Tražicu izgubljenu, i dovešcu natrag odagnanu, i ranjenu cu zaviti i bolesnu okrepiti; a tovnu cu i jaku potrti, pašcu ih pravo.
17. A vama, stado moje, ovako govori Gospod Gospod: Evo ja cu suditi izmedu ovce i ovce, izmedu ovnova i jaraca.
18. Malo li vam je što pasete na dobroj paši, nego ostatak paše svoje gazite nogama svojim? I što pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim?
19. A moje ovce pasu što vi nogama svojim izgazite, i piju što vi zamutite nogama svojim.
20. Zato ovako im veli Gospod Gospod: Evo me, ja cu suditi izmedu ovce debele i ovce mršave.
21. Što bocima i ramenima otiskujete i rozima svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste napolje,
22. Zato cu izbaviti stado svoje da ne bude više grabež, i sudicu izmedu ovce i ovce.
23. I podignucu im jednog pastira koji ce ih pasti, slugu svog Davida; on ce ih pasti i bice im pastir.
24. A ja Gospod bicu im Bog, i sluga moj David knez medu njima. Ja Gospod rekoh.
25. I ucinicu s njima zavet mirni, istrebicu zle zveri iz zemlje, i oni ce živeti u pustinji bez straha i spavace u šumama.
26. I blagoslovicu njih i šta je oko gore moje, i puštacu dažd na vreme; daždi ce blagoslovni biti.
27. I drveta ce poljska radati svoj rod, i zemlja ce radati svoj rod; i oni ce biti u svojoj zemlji bez straha, i poznace da sam ja Gospod kad polomim palice jarma njihovog, i izbavim ih iz ruku onih koji ih zarobiše.
28. I nece više biti plen narodima, i zveri zemaljske nece ih jesti, nego ce živeti bez straha i niko ih nece plašiti.
29. I podignucu im biljku za slavu, i nece više umirati od gladi u zemlji, niti ce podnositi sramotu od naroda.
30. I poznace da sam ja Gospod Bog njihov s njima, i oni, dom Izrailjev, da su moj narod, govori Gospod Gospod.
31. A vi ste stado moje, ovce paše moje, vi ljudi, a ja sam Bog vaš, govori Gospod Gospod.