Knjiga proroka Jezekilja 20

1. A sedme godine, petog meseca, dana desetog, dodoše neki od starešina Izrailjevih da upitaju Gospoda, i sedoše preda mnom.

2. I dode mi rec Gospodnja govoreci:

3. Sine covecji, kaži starešinama Izrailjevim i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Dodoste li da me pitate? Tako ja živ bio, necete me pitati, govori Gospod Gospod.

4. Hoceš li da im sudiš? Hoceš li da im sudiš? Sine covecji. Pokaži im gadove otaca njihovih.

5. I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Kog dana izabrah Izrailja i podigoh ruku svoju semenu doma Jakovljevog, i pokazah im se u zemlji misirskoj, i podigoh im ruku svoju govoreci: Ja sam Gospod Bog vaš;

6. Onog dana podigoh im ruku svoju da cu ih odvesti iz zemlje misirske u zemlju koju sam pronašao za njih, gde tece mleko i med, koja je dika svim zemljama.

7. I rekoh im: Odbacite svaki gadove ispred svojih ociju, i nemojte se skvrniti o gadne bogove misirske, ja sam Gospod Bog vaš.

8. Ali se odvrgoše od mene, i ne hteše me poslušati, nijedan ih ne odbaci gadova ispred ociju svojih, i gadnih bogova misirskih ne ostaviše; zato rekoh da cu izliti jarost svoju na njih da izvršim gnev svoj na njima usred zemlje misirske.

9. Ali imena svog radi, da se ne oskvrni pred onim narodima medu kojima behu, pred kojima im se pokazah, ucinih da ih izvedem iz zemlje misirske.

10. I izvedoh ih iz zemlje misirske, i dovedoh ih u pustinju.

11. I dadoh im uredbe svoje, i objavih im zakone svoje, koje ko vrši, živ ce biti kroz njih.

12. I subote svoje dadoh im da su znak izmedu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posvecujem.

13. Ali se odvrže od mene dom Izrailjev u pustinji; ne hodiše po mojim uredbama, i zakone moje odbaciše, koje ko vrši živi kroz njih, i subote moje grdno oskvrniše; zato rekoh da cu izliti gnev svoj na njih u pustinji da ih istrebim.

14. Ali ucinih, imena svog radi, da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.

15. I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da ih necu odvesti u zemlju koju im dadoh, gde tece mleko i med, koja je dika svim zemljama;

16. Jer odbaciše moje zakone i po uredbama mojim ne hodiše, i subote moje oskvrniše, jer srce njihovo idaše za gadnim bogovima njihovim.

17. Ali ih požali oko moje, te ih ne istrebih, i ne zatrh ih u pustinji.

18. Nego rekoh sinovima njihovim u pustinji: Ne idite po uredbama otaca svojih i ne držite njihove zakone, i ne skvrnite se gadnim bogovima njihovim.

19. Ja sam Gospod Bog vaš, po mojim uredbama hodite, i moje zakone držite i izvršujte;

20. I subote moje svetkujte da su znak izmedu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš.

21. Ali se odvrgoše od mene i sinovi, ne hodiše po mojim uredbama, i zakone moje ne držaše da ih izvršuju, koje ko vrši živi kroz njih; subote moje oskvrniše; zato rekoh da cu izliti jarost svoju na njih i navršiti gnev svoj na njima u pustinji.

22. Ali povratih ruku svoju i ucinih imena svog radi da se ne oskvrni pred narodima pred kojima ih izvedoh.

23. I ja im još podigoh ruku svoju u pustinji da cu ih rasejati po narodima i razasuti po zemljama.

24. Jer zakone moje ne izvršavaše i uredbe moje odbaciše i subote moje oskvrniše, i oci im gledahu za gadnim bogovima otaca njihovih.

25. Zato im i ja dadoh uredbe ne dobre i zakone kroz koje nece živeti.

26. I oskvrnih ih darovima njihovim što propuštahu kroz oganj sve što otvori matericu, da ih potrem, da poznadu da sam ja Gospod.

27. Zato govori domu Izrailjevom, sine covecji, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Još me i ovim ružiše oci vaši cineci mi bezakonje:

28. Kad ih odvedoh u zemlju, za koju podigoh ruku svoju da cu im je dati, gde god videše visok hum i drvo granato, onde prinosiše svoje žrtve i stavljaše svoje dare, kojima dražahu, i metaše mirise svoje ugodne, i onde liše nalive svoje.

29. I rekoh im: Šta je visina, na koju idete? I opet se zove visina do danas.

30. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Ne skvrnite li se na putu otaca svojih? I za gadovima njihovim ne kurvate li se?

31. I prinoseci dare svoje, provodeci sinove svoje kroz oganj ne skvrnite li se o sve gadne bogove svoje do danas, i mene li cete pitati, dome Izrailjev? Tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, necete me pitati.

32. A šta mislite, nece biti nikako, što govorite: Bicemo kao narodi, kao plemena po zemljama, služeci drvetu i kamenu.

33. Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, rukom krepkom i mišicom podignutom i izlivenim gnevom carovacu nad vama.

34. I izvešcu vas iz naroda, i sabracu vas iz zemalja po kojima ste rasejani, rukom krepkom i mišicom podignutom i izlivenim gnevom.

35. I odvešcu vas u pustinju tih naroda, i onde cu se suditi s vama licem k licu.

36. Kako sam se sudio s ocima vašim u pustinji zemlje misirske, tako cu se suditi s vama, govori Gospod Gospod.

37. I propusticu vas ispod štapa i dovesti vas u sveze zavetne.

38. I odlucicu izmedu vas odmetnike i koji odustaju mene; izvešcu ih iz zemlje gde su došljaci, ali nece uci u zemlju Izrailjevu, i poznacete da sam ja Gospod.

39. Vi, dakle, dome Izrailjev, ovako veli Gospod Gospod: Idite, služite svaki gadnim bogovima svojim i u napredak, kad necete da me slušate; ali imena mog svetog ne skvrnite više darovima svojim i gadnim bogovima svojim.

40. Jer na mojoj gori svetoj, na visokoj gori Izrailjevoj, govori Gospod Gospod, onde ce mi služiti sav dom Izrailjev, koliko ih god bude u zemlji, onde ce mi biti mili i onde cu iskati prinose vaše i prvine od darova vaših sa svim svetim stvarima vašim.

41. Mili cete mi biti s ugodnim mirisom, kad vas izvedem iz naroda i saberem vas iz zemalja u koje ste rasejani; i bicu posvecen u vama pred narodima.

42. I poznacete da sam ja Gospod kad vas dovedem u zemlju Izrailjevu, u zemlju za koju podigoh ruku svoju da cu je dati ocima vašim.

43. I onde cete se opomenuti puteva svojih i svih dela svojih, kojima se oskvrniste, i sami cete sebi biti mrski za sva zla svoja koja ciniste.

44. I poznacete da sam ja Gospod kad vam ucinim radi imena svog; ne po vašim zlim putevima niti po opakim delima vašim, dome Izrailjev, govori Gospod Gospod.

45. [21:1] Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:

46. [21:2] Sine covecji, okreni lice svoje na jug i pokaplji prema jugu, i prorokuj na šumu u južnom polju.

47. [21:3] I reci šumi južnoj: Cuj rec Gospodnju, ovako veli Gospod Gospod, evo ja cu raspaliti u tebi oganj koji ce proždreti u tebi svako drvo zeleno i svako drvo suvo; plamen razgoreli nece se ugasiti, i izgorece od njega sve od juga do severa.

48. [21:4] I svako ce telo videti da sam ja zapalio; nece se ugasiti.

49. [21:5] A ja rekoh: Jaoh Gospode Gospode, oni govore za me: Ne govori li taj same price?