Knjiga proroka Jezekilja 1
1. Godine tridesete, meseca cetvrtog, petog dana, kad bejah medu robljem na reci Hevaru, otvoriše se nebesa, i videh utvare Božje.
2. Petog dana tog meseca, pete godine od kako se zarobi car Joahin,
3. Dode rec Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, svešteniku, u zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde dode ruka Gospodnja nada nj.
4. I videh, i gle, silan vetar dolažaše od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevaše, i oko njega svetlost, a isred ognja kao jaka svetlost;
5. Isred njega još kao cetiri životinje, koje na oci behu nalik na coveka;
6. I u svake behu cetiri lica, i cetiri krila u svake;
7. I noge im behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao ugladena bronza.
8. I ruke im behu covecje pod krilima nad cetiri strane, i lica im i krila behu na cetiri strane.
9. Sastavljena im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se iduci, nego svaka idaše na prema se.
10. I lice beše u sve cetiri lice covecje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice orlovo u sve cetiri.
11. I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo.
12. I svaka idaše pravo na prema se; idahu kuda duh idaše, i ne okretahu se iduci.
13. I na oci behu te životinje kao živo ugljevlje, gorahu na oci kao svece; taj oganj prolažaše izmedu životinja i svetljaše se, i iz ognja izlažaše munja.
14. I životinje trcahu i vracahu se kao munja.
15. I kad gledah životinje, gle, tocak jedan beše na zemlji uza svaku životinju prema cetiri lica njihova.
16. Oblicjem i napravom behu tockovi kao boje hrisolitove, i sva cetiri behu jednaka, i oblicjem i napravom behu kao da je jedan tocak u drugom.
17. Kad idahu, idahu sva cetiri svaki na svoju stranu, i iduci ne skretahu.
18. I naplaci im behu visoki strahota; i behu naplaci puni ociju unaokolo u sva cetiri.
19. I kad idahu životinje, idahu i tockovi uz njih; i kad se životinje podizahu od zemlje, podizahu se i tockovi.
20. Kuda duh idaše, onamo idahu, i podizahu se tockovi prema njima, jer duh životinjski beše u tockovima.
21. Kad one idahu, idahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one podizahu od zemlje, podizahu se i tockovi prema njima, jer duh životinjski beše u tockovima.
22. A nad glavama životinjama beše kao nebo, po videnju kao kristal, strašno, razastrto ozgo, nad glavama njihovim.
23. A pod tim nebom behu im krila pružena, jedno prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo.
24. I cuh huku krila njihovih kad idahu kao da beše huka velike vode, kao glas Svemoguceg i kao graja u logoru; i kad stajahu, spuštahu krila.
25. I kad stavši spuštahu krila, cujaše se glas ozgo iz neba, koje beše nad glavama njihovim.
26. I ozgo na onom nebu što im beše nad glavama, beše kao presto, po videnju kao kamen safir, i na prestolu beše po oblicju kao covek.
27. I videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko njega.
28. Kao duga u oblaku kad je kiša, takva na oci beše svetlost unaokolo. To beše videnje slave Božje na ocima; i kad videh, padoh na lice svoje, i cuh glas Nekoga koji govoraše.