Knjiga proroka Jezekilja 2

1. I rece mi: Sine covecji, ustani na noge da govorim s tobom.

2. I ude u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše.

3. I rece mi: Sine covecji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetnickim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana.

4. K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;

5. I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnicki, neka znaju da je prorok bio medu njima.

6. I ti, sine covecji, ne boj ih se niti se boj njihovih reci, što su ti uporni i kao trnje i živiš medu skorpijama; ne boj se njihovih reci i ne plaši se od njih što su dom odmetnicki.

7. Nego im kaži reci moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici.

8. Ali ti, sine covecji, slušaj šta cu ti kazati, ne budi nepokoran kao taj dom nepokorni; otvori usta, i pojedi šta cu ti dati.

9. I pogledah, a to ruka pružena k meni, i gle, u njoj savijena knjiga.

10. I razvi je preda mnom, i beše ispisana iznutra i spolja, i beše u njoj napisan plac i naricanje i jaoh.