Knjiga proroka Jezekilja 19

1. A ti narici za knezovima Izrailjevim;

2. I reci: Šta beše mati tvoja? Lavica; medu lavovima ležaše, mlad svoju medu lavovima hranjaše.

3. I othrani jedno mlado svoje, i posta lavic, i nauciv se loviti žderaše ljude.

4. I cuše narodi za nj; uhvati se u jamu njihovu, i odvedoše ga u verigama u zemlju misirsku.

5. A ona kad vide gde se nadala, ali joj nada propade, uze jedno mlado svoje, i ucini od njega lavica.

6. I on iduci medu lavovima posta lavic, i nauci se loviti i žderaše ljude.

7. I pozna dvore njihove, i pustošaše gradove njihove tako da opuste zemlja i šta je u njoj od rike njegove.

8. I ustaše na nj narodi iz okolnih zemalja, i razapeše mu mrežu svoju, i uhvati se u jamu njihovu.

9. I metnuše ga u krletku u verigama, i odvedoše ga caru vavilonskom, i metnuše ga u grad da mu se više ne cuje glas po gorama Izrailjevim.

10. Dok beše miran, mati tvoja beše kao vinova loza, posadena kraj vode, rodna i granata beše od mnoge vode.

11. I behu na njoj jaki prutovi za palicu vladalacku, i rastom svojim uzvisi se iznad gustih grana, i bi naocita visinom svojom, mnoštvom grana svojih.

12. Ali bi išcupana u gnevu i na zemlju bacena, i ustoka osuši rod njen; polomiše se i posušiše se jaki prutovi njeni; oganj ih proždre.

13. A sada je posadena u pustinji, u zemlji suvoj i bezvodnoj.

14. I izade oganj iz pruta grana njenih i proždre rod njen da nema na njoj pruta jakog za palicu vladalacku. To je naricanje, i bice naricanje.