Knjiga proroka Jezekilja 33

1. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:

2. Sine covecji, govori sinovima naroda svog, i kaži im: Kad pustim na koju zemlju mac, ako narod one zemlje uzme koga izmedu sebe, i postave ga sebi za stražara,

3. I on videvši mac gde ide na zemlju zatrubi u trubu, i opomene narod,

4. Ako se ko cuvši trubu ne uzme na um, i mac došavši pogubi ga, krv ce njegova biti na njegovoj glavi.

5. Jer cu glas trubni, i ne uze se na um, krv ce njegova biti na njemu; da se uze na um, sacuvao bi dušu svoju.

6. Ako li stražar videvši mac gde ide ne zatrubi u trubu i narod ne bude opomenut, a mac došav pogubi koga izmedu njih, taj ce poginuti za svoje bezakonje, ali cu krv njegovu iskati iz ruke stražareve.

7. I tebe, sine covecji, tebe postavih stražarem domu Izrailjevom; slušaj dakle rec iz mojih usta i opominji ih od mene.

8. Kad kažem bezbožniku: Bezbožnice, poginuceš; a ti ne progovoriš i ne opomeneš bezbožnika da se prode puta svog; taj ce bezbožnik poginuti za svoje bezakonje; ali cu krv njegovu iskati iz tvoje ruke.

9. Ako li ti opomeneš bezbožnika da se vrati sa svog puta, a on se ne vrati sa svog puta, on ce poginuti za svoje bezakonje, a ti ceš sacuvati dušu svoju.

10. Zato ti, sine covecji, reci domu Izrailjevom: Vi govorite ovako i kažete: Prestupi naši i gresi naši na nama su, i s njih propadamo; kako bismo živeli?

11. Reci im: Tako bio ja živ, govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svog puta i bude živ; vratite se, vratite se sa zlih puteva svojih, jer zašto da mrete, dome Izrailjev?

12. Zato ti, sine covecji, reci sinovima naroda svog: Pravednog nece izbaviti pravda njegova kad zgreši, i bezbožnik nece propasti sa bezbožnosti svoje kad se vrati od bezbožnosti svoje, kao što pravednik ne može s nje živeti kad zgreši.

13. Kad kažem pravedniku da ce doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju pa ucini nepravdu, od sve pravde njegove ništa se nece spomenuti, nego ce poginuti s nepravde svoje koju ucini.

14. A kad kažem bezbožniku: Doista ceš poginuti, a on se obrati od greh svog i stane ciniti sud i pravdu,

15. I vrati bezbožnik zalog, i vrati šta je oteo, i stane hoditi po uredbama životnim ne cineci bezakonja, doista ce biti živ, nece umreti.

16. Od svih greha što je zgrešio ništa mu se nece spomenuti; cinio je sud i pravdu, doista ce živ biti.

17. A sinovi naroda tvog govore: Nije prav put Gospodnji; a njihov put nije prav.

18. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i ucini nepravdu, poginuce s toga.

19. A kad se bezbožnik odvrati od svoje bezbožnosti i ucini sud i pravdu, on ce živ biti s toga.

20. A vi govorite: Nije prav put Gospodnji. Sudicu vam, dome Izrailjev, svakome po putevima njegovim.

21. A dvanaeste godine robovanja našeg, desetog meseca, petog dana dode k meni jedan koji utece iz Jerusalima, i rece: Uze se grad.

22. A ruka Gospodnja dode nada me uvece pre nego dode onaj što pobeže, i otvori mi usta dokle onaj dode k meni ujutru; otvoriše mi se usta, te više ne cutah.

23. I dode mi rec Gospodnja govoreci:

24. Sine covecji, koji žive u onim pustolinama u zemlji Izrailjevoj govore i kažu: Avram beše jedan, i nasledi ovu zemlju; a nas je mnogo; nama je data ova zemlja u nasledstvo.

25. Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Jedete s krvlju, i oci svoje podižete ka gadnim bogovima svojim, i krv prolivate, i hocete da nasledite zemlju?

26. Opirete se na mac svoj, cinite gadove, i skvrnite svaki ženu bližnjeg svog, i hocete da nasledite zemlju?

27. Ovako im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Tako ja živ bio, koji su u pustolinama, pašce od maca; i koji je u polju, zverima cu ga dati da ga izjedu; a koji su po gradovima i po pecinama, od pomora ce pomreti.

28. Tako cu sasvim opusteti tu zemlju, i nestace ponosa sile njene, i opustece gore Izrailjeve da nece niko prolaziti.

29. I oni ce poznati da sam ja Gospod kad zemlju sasvim opustim za sve gadove njihove što ciniše.

30. A o tebi, sine covecji, sinovi naroda tvog kazuju o tebi uza zidove i na vratima kucnim, i govore jedan drugom, svaki bratu svom, i vele: Hodite i cujte kakva rec dode od Gospoda.

31. I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj seda pred tobom, i sluša reci tvoje, ali ih ne izvršuje; u ustima su im ljupke, a srce njihovo ide za svojim lakomstvom.

32. I gle, ti si im kao ljupka pesma, kao covek lepog glasa i koji dobro svira; slušaju reci tvoje, ali ih ne izvršuju.

33. Ali kad to dode, a evo ide, onda ce poznati da je bio prorok medu njima.