Knjiga proroka Jezekilja 18
1. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
2. Šta hocete vi koji govorite pricu o zemlji Izrailjevoj govoreci: Oci jedoše kiselo grožde, a sinovima trnu zubi?
3. Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, necete više govoriti te price u Izrailju.
4. Gle, sve su duše moje, kako duša oceva tako i duša sinovljeva moja je, koja duša zgreši ona ce poginuti.
5. Jer ako je ko pravedan i cini sud i pravdu,
6. Na gorama ne jede i ociju svojih ne podiže ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, i ne skvrni žene bližnjeg svog i ne ide k ženi odvojenoj radi necistote,
7. I nikome ne cini nasilja, zalog dužniku svom vraca, ništa ne otima, hleb svoj daje gladnome i gologa odeva,
8. Ne daje na dobit i ne uzima pridavka, od nepravde usteže ruku svoju, i pravo sudi izmedu jednog coveka i drugog,
9. Po uredbama mojim hodi, i drži zakone moje tvoreci istinu; taj je pravedan, doista ce živeti, govori Gospod Gospod.
10. Ako rodi sina lupeža, koji bi krv prolivao ili bi cinio takvo šta,
11. A ne bi cinio sve ono, nego bi jeo na gorama, i ženu bližnjeg svog skvrnio,
12. Siromahu i ubogome nasilje cinio, otimao šta, zalog ne bi vracao, i ka gadnim bogovima podizao bi oci svoje cineci gad,
13. Davao bi na dobit, i uzimao pridavak; hoce li taj živeti? Nece živeti; ucinio je sve te gadove, doista ce poginuti, krv ce njegova na njemu biti.
14. Ali gle, ako rodi sina koji bi video sve grehe oca svog što cini, i uzeo bi na um, te ne bi cinio onako,
15. Ne bi jeo na gorama, niti bi ociju svojih podizao ka gadnim bogovima doma Izrailjevog, žene bližnjeg svog ne bi skvrnio,
16. I nikome ne bi cinio nasilja, zalog ne bi uzimao i ne bi ništa otimao, davao bi hleb svoj gladnome i golog bi odevao,
17. Od siromaha bi ustezao ruku svoju, ne bi uzimao dobiti ni pridavka, zakone bi moje izvršio i po uredbama mojim hodio; taj nece poginuti za bezakonje oca svog, doista ce živeti.
18. A otac njegov, što je cinio nasilje, otimao od brata svog i cinio šta nije dobro u narodu svom, gle, on ce poginuti za svoje bezakonje.
19. Ali govorite: Zašto da ne nosi sin bezakonje ocevo? Jer sin cini sud i pravdu, sve uredbe moje drži i izvršuje; doista ce živeti.
20. Koja duša zgreši ona ce umreti, sin nece nositi bezakonje ocevo niti ce otac nositi bezakonje sinovljevo; na pravedniku ce biti pravda njegova, a na bezbožniku ce biti bezbožnost njegova.
21. Ako li bi se bezbožnik obratio od svih greha svojih koje ucini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista ce živeti, nece poginuti.
22. Bezakonja njegova što ih je god ucinio nece mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju cini živece.
23. Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? Govori Gospod, a ne da se odvrati od puteva svojih i bude živ?
24. Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i cinio nepravdu, i radio po svim gadovima koje cini bezbožnik, hoce li on živeti? Pravedna dela njegova, šta je god cinio, nece se spomenuti; za bezakonje svoje koje ucini za greh svoj kojim zgreši poginuce.
25. Još govorite: Nije prav put Gospodnji. Cujte, dome Izrailjev, moj li put nije prav? Nisu li vaši putevi nepravi?
26. Kad se pravednik odvrati od pravde svoje i cini zlo i umre za to, umrece za zlo svoje koje ucini.
27. A kad se bezbožnik odvrati od bezbožnosti svoje koju je cinio, i cini sud i pravdu, on ce sacuvati u životu dušu svoju.
28. Jer uzevši na um vrati se od svih bezakonja svojih koja ucini; doista ce živeti, i nece poginuti.
29. Ali dom Izrailjev veli: Put Gospodnji nije prav. Moji li putevi nisu pravi? Dome Izrailjev, nisu li vaši putevi nepravi?
30. Zato, dome Izrailjev, sudicu vam svakome po putevima njegovim, govori Gospod; obratite se i prodite se svih greha svojih, i nece vam bezakonje biti na spoticanje.
31. Odbacite od sebe sva bezakonja koja ciniste, i naciniste sebi novo srce i nov duh; i zašto da mrete? Dome Izrailjev.
32. Jer mi nije mila smrt onog koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi.