Knjiga proroka Jezekilja 12
1. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
2. Sine covecji, usred doma odmetnickog sediš, koji ima oci da vidi i ne vidi, ima uši da cuje i ne cuje; jer su dom odmetnicki.
3. Zato ti, sine covecji, spremi šta treba za seobu, i seli se obdan na njihove oci; i iseli se iz svog mesta na drugo mesto na njihove oci, ne bi li videli, jer su dom odmetnicki.
4. I iznesi stvari svoje kao kad se ko seli obdan na njihove oci, a sam izidi uvece na njihove oci kao oni koji se sele.
5. Na njihove oci prokopaj zid i iznesi svoje stvari.
6. Na njihove oci digni na ramena i iznesi po mraku, lice svoje pokrij da ne vidiš zemlje, jer te dadoh da budeš znak u domu Izrailjevom.
7. I ucinih tako kako mi se zapovedi; stvari svoje iznesoh obdan kao kad se seli; a uvece prokopah zid rukom; i po mraku iznesoh na ramenima noseci na njihove oci.
8. A u jutru dode mi rec Gospodnja govoreci:
9. Sine covecji, rece li ti dom Izrailjev, dom odmetnicki: Šta radiš?
10. Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ovo je breme za kneza, koji je u Jerusalimu, i za sav dom Izrailjev što je onde.
11. Reci: Ja sam vam znak, kako ja ucinih tako ce im biti; preselice se i otici u ropstvo.
12. I knez koji je medu njima noseci na ramenima po mraku ce izaci; oni ce prokopati zid da iznesu, on ce pokriti lice svoje da ne vidi zemlje ocima.
13. Ali cu mu razapeti mrežu svoju i uhvatice se u zamku moju, i odvešcu ga u Vavilon, u zemlju haldejsku, ali je nece videti, a onde ce umreti.
14. I sve koji su oko njega, pomocnike njegove, i svu vojsku njegovu, rasejacu u sve vetrove, i izvuci cu mac za njima.
15. I poznace da sam ja Gospod, kad ih rasejem po narodima, i razaspem po zemljama.
16. A ostavicu ih nekoliko ljudi koji ce ostati od maca i od gladi i od pomora da pripovedaju sve gadove svoje medu narodima u koje otidu; i poznace da sam ja Gospod.
17. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
18. Sine covecji, hleb svoj jedi prezajuci i vodu svoju pij drhcuci i brinuci se.
19. I reci narodu zemaljskom: Ovako veli Gospod Gospod za stanovnike jerusalimske, za zemlju Izrailjevu: hleb ce svoj jesti u brizi i vodu ce svoju piti prepadajuci se, jer ce zemlja opusteti i ostati bez svega što je u njoj za bezakonje svih koji žive u njoj.
20. I gradovi u kojima žive opustece, i zemlja ce biti pusta, i poznacete da sam ja Gospod.
21. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
22. Sine covecji, kakva je to prica u vas o zemlji Izrailjevoj što govorite: Protežu se dani, i od utvare nece biti ništa?
23. Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ukinucu tu pricu i necu je više govoriti u Izrailju; nego im reci: Blizu su dani i rec svake utvare.
24. Jer nece više biti u domu Izrailjevom zaludne utvare ni gatanja kojim se laska.
25. Jer cu ja, Gospod, govoriti i šta kažem zbice se; nece se više odgadati, nego za vašeg vremena, dome odmetnicki, reci cu rec i izvršicu je, govori Gospod Gospod.
26. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
27. Sine covecji, gle, dom Izrailjev govori: Utvara koju taj vidi, do nje ima mnogo vremena, i za daleko vreme taj prorokuje.
28. Zato im reci: Ovako veli Gospod Gospod: Nece se više odgadati ni jedna moja rec; rec koju kažem zbice se, govori Gospod Gospod.