Knjiga proroka Jezekilja 8
1. A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad sedah u svojoj kuci i starešine Judine sedahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda Gospoda.
2. I videh, a to oblik na oci kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost.
3. I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh medu nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sever, gde stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost.
4. I gle, onde beše slava Boga Izrailjevog na oci kao ona što je videh u polju.
5. I rece mi: Sine covecji, podigni oci svoje k severu. I podigoh oci svoje k severu, i gle, sa severa na vratima oltarskim beše onaj idol od revnosti na ulasku.
6. Potom mi rece: Sine covecji, vidiš li šta ti rade? Velike gadove koje tu cini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? Ali ceš još videti vecih gadova.
7. I odvede me na vrata od trema, i pogledah, a to jedna rupa u zidu.
8. A On mi rece: Sine covecji, prokopaj ovaj zid. I prokopah zid, a to jedna vrata.
9. Tada mi rece: Udi i vidi opake gadove koje cine tu.
10. I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo.
11. I pred njima stajaše sedamdeset ljudi izmedu starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše medu njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada.
12. Tada mi rece: Vidiš li, sine covecji, šta cine starešine doma Izrailjevog u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: Ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju.
13. Potom mi rece: Još ceš videti vecih gadova koje oni cine.
14. I odvede me na vrata doma Gospodnjeg koja su sa severa; i gle, žene sedahu i plakahu za Tamuzom.
15. I rece mi: Jesi li video, sine covecji? Još ceš videti vecih gadova od tih.
16. I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjeg; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju izmedu trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih ledima k crkvi Gospodnjoj, licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku.
17. Tada mi rece: Jesi li video, sine covecji? Malo li je domu Judinom što cine te gadove koje cine ovde? Nego još napuniše zemlju nasilja i okrenuše se da me draže; i eto drže granu pred nosom svojim.
18. Zato cu i ja uciniti u gnevu, nece žaliti oko moje, niti cu se smilovati, i kad stanu vikati glasno u moje uši, necu ih uslišiti.