Knjiga proroka Jezekilja 22
1. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
2. A ti, sine covecji, hoceš li suditi, hoceš li suditi gradu krvnickom? I hoceš li mu pokazati sve gadove njegove?
3. Reci: Ovako veli Gospod Gospod: ide vreme gradu koji proliva krv u sebi i gradi gadne bogove sebi da se skvrni.
4. Skrivio si krvlju koju si prolio, i oskvrnio si se o gadne bogove svoje koje si nacinio; i ucinio si te se približiše dani tvoji, i došao si do godina svojih; zato cu uciniti od tebe rug medu narodima i podsmeh po svim zemljama;
5. Koje su blizu tebe i koje su daleko podsmevace ti se, gadni imenom, veliki smetnjom!
6. Gle, knezovi Izrailjevi u tebi dadoše se da prolivaju krv svaki svom silom svojom.
7. Oca i mater preziru u tebi, cine krivo inostrancu usred tebe, siroti i udovici cine nasilje u tebi;
8. Svete stvari moje prezireš, i subote moje skvrniš.
9. U tebi su opadaci da prolivaju krv, i na gorama jedu u tebi, grdila cine usred tebe.
10. Golotinju ocevu otkrivaju u tebi, ležu u tebi sa ženom za necistote njene.
11. I jedan cini gad sa ženom bližnjeg svog; a drugi skvrni snahu svoju grdilom; a drugi siluje sestru svoju, kcer oca svog, u tebi.
12. Mito primaju u tebi da prolivaju krv; ujam i pridavak uzimaš, i tražiš dobitak od bližnjih svojih prevarom, a mene si zaboravio, govori Gospod Gospod.
13. Zato, evo, pljeskam rukama svojim radi tvog nepravednog dobitka, koji dobijaš, i radi krvi što je u tebi.
14. Hoce li se održati srce tvoje, ili ruke tvoje hoce li biti jake u one dane kad stanem raditi s tobom? Ja Gospod rekoh, i ucinicu.
15. Jer cu te rasejati po narodima i razasuti po zemljama, i istrebicu necistotu tvoju iz tebe.
16. I biceš skvrnavan sobom pred narodima, i poznaceš da sam ja Gospod.
17. Potom dode mi rec Gospodnja govoreci:
18. Sine covecji, dom Izrailjev posta mi droždina; svi su bronza i kositer i gvožde i olovo u peci; droždina od srebra postaše.
19. Zato ovako veli Gospod Gospod: Što svi vi postaste droždina, zato, evo, ja cu vas skupiti u Jerusalim.
20. Kako se skuplja srebro i bronza i gvožde i olovo i kositer usred peci, te se raspali oganj oko njega da se istopi, tako cu vas skupiti gnevom svojim i jarošcu, i složivši rastopicu vas.
21. Da, skupicu vas, i raspalicu oko vas oganj gneva svog, i istopicete se usred njega.
22. Kako se topi srebro u peci, tako cete se vi istopiti u njemu, i poznacete da sam ja Gospod izlio gnev svoj na vas.
23. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
24. Sine covecji, kaži joj: Ti si zemlja koja se nisi ocistila; nece pasti na te dažd u dan gneva.
25. Proroci njeni složiše se u njoj, kao lav su, koji rice i grabi plen, žderu duše, otimaju blago i dragocene stvari, umnožavaju udovice usred nje.
26. Sveštenici njeni prestupaju zakon moj i skvrne moje svete stvari, ne razlikuju sveto od oskvrnjenog, i necisto od cistog ne raspoznaju, kriju oci svoje od subota mojih, i bivam oskvrnjen medu njima.
27. Knezovi su njeni usred nje kao vuci, koji grabe plen, prolivajuci krv, gubeci duše sramotnog dobitka radi.
28. I proroci njeni mažu je nevaljalim krecem, vidaju taštinu i gataju im laž govoreci: Tako rece Gospod Gospod; a Gospod ne rece.
29. Narod zemaljski vara i otima, i siromahu i ubogome cini nasilje, i došljaku cini krivo.
30. I tražih medu njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, da je ne zatrem; ali ne nadoh nikoga.
31. Zato cu izliti na njih gnev svoj, ognjem jarosti svoje istrebicu ih, put njihov obraticu im na glavu, govori Gospod Gospod.