Knjiga proroka Jezekilja 37

1. Ruka Gospodnja dode nada me, i Gospod me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje beše puno kosti.
2. I provede me pokraj njih unaokolo, i gle, beše ih vrlo mnogo u polju, i gle, behu vrlo suve.
3. I rece mi: Sine covecji, hoce li oživeti ove kosti? A ja rekoh: Gospode Gospode, Ti znaš.
4. Tada mi rece: Prorokuj za te kosti, i kaži im: Suhe kosti, cujte rec Gospodnju.
5. Ovako govori Gospod Gospod ovim kostima: Gle, ja cu metnuti u vas duh, i oživecete.
6. I metnucu na vas žile, i obložicu vas mesom, i navuci cu na vas kožu, i metnucu u vas duh, i oživecete, i poznacete da sam ja Gospod.
7. Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah, nasta glas, i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti.
8. I pogledah, i gle, po njima izidoše žile i meso, i ozgo se koža navuce; ali duha ne beše u njima.
9. Tada mi rece: Prorokuj duhu, prorokuj, sine covecji, i reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od cetiri vetra dodi, duše, i duni na ove pobijene da ožive.
10. I prorokovah, kako mi se zapovedi, i ude u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, beše vojska vrlo velika.
11. Tada mi rece: Sine covecji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle, govore: Posahnuše kosti naše i prode nadanje naše, propadosmo.
12. Zato prorokuj, i kaži im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja cu otvoriti grobove vaše, i izvešcu vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešcu vas u zemlju Izrailjevu.
13. I poznacete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj.
14. I metnucu duh svoj u vas da oživite, i naselicu vas u vašoj zemlji, i poznacete da ja govorim i cinim, govori Gospod.
15. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
16. Ti, sine covecji, uzmi jedno drvo, i napiši na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovim. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napiši: Josifu drvo Jefremovo i svega doma Izrailjevog, drugova njegovih.
17. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno u tvojoj ruci.
18. I kad ti kažu sinovi tvog naroda govoreci: Hoceš li nam kazati šta ti je to?
19. Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja cu uzeti drvo Josifovo, što je u Jefremovoj ruci, i plemena Izrailjevih, drugova njegovih, i sastavicu ga s drvetom Judinim, i nacinicu od njih jedno drvo, i bice jedno u mojoj ruci.
20. I drveta, na kojima napišeš, neka ti budu u ruci pred njima.
21. I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja cu uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabracu ih odsvuda, i dovešcu ih u zemlju njihovu.
22. I nacinicu od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan ce car biti car svima njima, niti ce više biti dva naroda, niti ce više biti razdeljeni u dva carstva.
23. I nece se više skvrniti gadnim bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvim prestupima svojim, i izbavicu ih iz svih stanova njihovih u kojima grešiše, i ocisticu ih, i oni ce mi biti narod i ja cu im biti Bog.
24. I sluga moj David bice im car, i svi ce imati jednog pastira, i hodice po mojim zakonima, i uredbe ce moje držati i izvršavati.
25. I sedice u zemlji koju dadoh sluzi svom Jakovu, u kojoj sedeše oci vaši; u njoj ce sedeti oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih doveka, i David sluga moj bice im knez do veka.
26. I ucinicu s njima zavet mirni, bice vecan zavet s njima, i utvrdicu ih i umnožicu ih, i namesticu svetinju svoju usred njih navek.
27. I šator ce moj biti kod njih, i ja cu im biti Bog i oni ce mi biti narod.
28. I narod ce poznati da sam ja Gospod koji posvecujem Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih do veka.

Chapters

123456789101112131415161718192021222324252627282930313233343536373839404142434445464748