Knjiga proroka Jezekilja 14
1. Potom dodoše k meni neki od starešina Izrailjevih i sedoše preda me.
2. I dode mi rec Gospodnja govoreci:
3. Sine covecji, ovi su ljudi stavili u srca svoja gadne bogove svoje, i metnuli su preda se o šta se spoticu na bezakonje svoje; traže li me doista?
4. Zato govori im i reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Ko je god od doma Izrailjevog stavio u srce svoje gadne bogove svoje i metnuo preda se o šta se spotice na bezakonje svoje, pa dode k proroku, ja Gospod odgovoricu mu kad dode za mnoštvo gadnih bogova njegovih,
5. Da uhvatim dom Izrailjev za srce njihovo što su se odvratili od mene svi za gadnim bogovima svojim.
6. Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Obratite se i odstupite od gadnih bogova svojih, odvratite lice svoje od svih gadova svojih.
7. Jer ko bi god od doma Izrailjevog ili od inostranaca koji žive u Izrailju odstupio od mene, i stavio u srce svoje gadne bogove svoje, i metnuo preda se o šta ce se spoticati na bezakonje svoje, pa bi došao k proroku da me upita preko njega, njemu cu odgovoriti ja sam Gospod sobom.
8. I okrenucu lice svoje prema tom coveku, i ucinicu od njega znak i pricu, i istrebicu ga iz naroda svog, te cete poznati da sam ja Gospod.
9. I ako bi se prorok prevario, te rekao što, ja Gospod prevarih onog proroka, i dignucu ruku svoju na nj, i istrebicu ga iz naroda svog Izrailja.
10. I ponece obojica svoje bezakonje: kako je bezakonje onog koji pita tako ce biti i prorokovo bezakonje,
11. Da više dom Izrailjev ne odstupa od mene i da se više ne skvrne svakojakim prestupima svojim, nego da mi budu narod, i ja da im budem Bog, govori Gospod Gospod.
12. Opet mi dode rec Gospodnja govoreci:
13. Sine covecji, ako mi koja zemlja zgreši ucinivši neveru, i ja dignem ruku svoju na nju i slomim joj potporu u hlebu, i pustim na nju glad i istrebim u njoj ljude i stoku,
14. Ako bi u njoj bila ova tri coveka: Noje, Danilo i Jov, oni ce pravdom svojom izbaviti duše svoje, govori Gospod Gospod.
15. Ako pustim ljute zveri u zemlju, te pomore ljude, i ona opusti da niko ne može prolaziti od zverja;
16. Ako bi u njoj bila ta tri coveka, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, nece izbaviti sinove ni kceri, nego ce se sami izbaviti, a zemlja ce opusteti.
17. Ili ako mac pustim na tu zemlju, i kažem: Macu, prodi tu zemlju, da istrebim u njoj ljude i stoku;
18. Ako bi ta tri coveka bila u njoj, tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, nece izbaviti sinove ni kceri, nego ce se sami izbaviti.
19. Ili ako pustim pomor na zemlju i izlijem gnev svoj na nju da bi krv tekla da istrebim u njoj ljude i stoku;
20. Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja živ bio, govori Gospod Gospod, nece izbaviti sina ni kceri, nego ce svoje duše izbaviti pravdom svojom.
21. Jer ovako veli Gospod Gospod: A kamo li kad pustim cetiri ljuta zla svoja, mac i glad i zle zveri i pomor na Jerusalim, da istrebim u njemu ljude i stoku.
22. I opet, gle, nekoliko ce ih ostati u njemu koji ce se izbaviti, sinovi ili kceri, oni ce izaci k vama, i videcete put njihov i dela njihova, i utešicete se za zlo koje cu pustiti na Jerusalim, za sve što cu pustiti na nj.
23. I oni ce vas utešiti kad vidite put njihov i dela njihova; i poznacete da nisam bez uzroka ucinio šta sam god ucinio u njemu, govori Gospod Gospod.