Knjiga proroka Jezekilja 11
1. Tada me podiže duh, i odnese me na istocna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima beše dvadeset i pet ljudi, i medu njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne.
2. I rece mi: Sine covecji, ovi ljudi smišljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu,
3. Govoreci: Nije blizu; da gradimo kuce; ovaj je grad lonac a mi meso.
4. Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine covecji.
5. I pade na me duh Gospodnji i rece mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vašeg.
6. Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih.
7. Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas cu izvesti iz njega.
8. Bojite se maca; mac cu pustiti na vas, govori Gospod Gospod.
9. I izvešcu vas iz njega, i dacu vas u ruke tudincima, i izvršicu na vama sudove.
10. Od maca cete pasti, na medi Izrailjevoj sudicu vam, i poznacete da sam ja Gospod.
11. Ovaj grad nece vam biti lonac niti cete vi biti u njemu meso; na medi Izrailjevoj sudicu vam.
12. I poznacete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvršavaste, nego ciniste po zakonima tih naroda što su oko vas.
13. A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoceš li da istrebiš ostatak Izrailjev?
14. A glas Gospodnji dode mi govoreci:
15. Sine covecji, braca su tvoja, braca tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govoriše Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo.
16. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko medu narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet cu im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidoše.
17. Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabracu vas iz naroda i pokupicu vas iz zemalja u koje se rasejaste, i dacu vam zemlju Izrailjevu.
18. I kad dodu u nju, izbacice iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene.
19. I dacu im jedno srce, i nov duh metnucu u njih, i izvadicu iz tela njihovog kameno srce i dacu im srce mesno,
20. Da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i bice mi narod, i ja cu im biti Bog.
21. A kojima srce ide po želji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov cu put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.
22. Potom mahnuše heruvimi krilima svojim, i tockovi otidoše prema njima, i slava Boga Izrailjevog beše ozgo nad njima.
23. I podiže se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu.
24. A mene duh podiže i odnese u utvari duhom Božjim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene.
25. I kazah roblju sve reci Gospodnje što mi pokaza.