Knjiga o Jovu 9

1. A Jov odgovori i rece:

2. Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao covek biti prav pred Bogom?

3. Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.

4. Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio srecan?

5. On premešta gore, da niko i ne opazi; prevraca ih u gnevu svom;

6. On krece zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju;

7. On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapecacava zvezde;

8. On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim;

9. On je nacinio zvezde kola i štape i vlašice i druge jugu u dnu;

10. On cini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja.

11. Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prode, a ja ga ne opazim.

12. Gle, kad uhvati, ko ce Ga nagnati da vrati? Ko ce Mu kazati: Šta radiš?

13. Bog ne usteže gneva svog, padaju poda Nj oholi pomocnici.

14. A kako bi Mu ja odgovarao i birao reci protiv Njega?

15. Da sam i prav, necu Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom.

16. Da Ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu verovati da je cuo glas moj.

17. Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizašta.

18. Ne da mi da odahnem, nego me siti gorcinama.

19. Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko ce mi svedociti?

20. Da se pravdam, moja ce me usta osuditi; da sam dobar, pokazace da sam nevaljao.

21. Ako sam dobar, necu znati za to; omrzao mi je život moj.

22. Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbožnog On potire.

23. Kad bi još ubio bic najedanput! Ali se smeje iskušavanju pravih.

24. Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko?

25. Ali dani moji biše brži od glasnika; pobegoše, ne videše dobra.

26. Prodoše kao brze lade, kao orao kad leti za hranu.

27. Ako kažem: Zaboravicu tužnjavu svoju, ostavicu gnev svoj i okrepicu se;

28. Strah me je od svih muka mojih, znam da me neceš opravdati.

29. Bicu kriv; zašto bih se mucio uzalud?

30. Da se izmijem vodom snežnicom, i da ocistim sapunom ruke svoje,

31. Tada ceš me zamociti u jamu da se gade na me moje haljine.

32. Jer nije covek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud;

33. Niti ima medu nama kmeta da bi stavio ruku svoju medu nas dvojicu.

34. Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne straši;

35. Tada cu govoriti, i necu Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.